Поштар има....

 Не памтим више нека лица јер их време упорно брише. Заборавио сам многе људе ходајући кроз ове године. Слабо упознајем нова лица јер све мање срећем људе а и оно што видим у пролазу само је имитација човека...

Данас мораш бити опрезан када неком пружиш руку јер то је сада опасније него да извадиш пиштољ. Лакша је претња од метка него од могућег преношења вируса ковид. Падоше ми на памет Десанкини стихови '' Не, немој ми прићи! Хоћу издалека да волим и желим ока твоја два ''. Човече божији кад је она себе написала ову превентивну песму. 

Док шетам празним улицама повремено наиђе пар уплашених очију, неки свој страх крију наочарима за сунце. Као кад она студена зима увлачи се у кости ма колико дебелу јакну имао, тако и страх од короне увлачи се у најмање вијуге мозга. Никад више није плашен народ Баба Рогом из пећине. Некада су нас плашили као децу поштарем јер ако не будемо мирни чика поштар ће да нас стрпа у торбу и однесе далеко. Можда су због тога измислили електронску пошту. Данас се деца не плаше короне али се тате, маме, баке и деке навелико страше да'л ковидом, да'л заверама светских сатанских сила. Док се једни плаше заразе други оће да прецркну од чиповања, вакцина, маски  и још стотине других варијанти Баба Роге или поштара. Урбана легенда каже да поштар има курац оштар. Па прво питајте има ли зарезивач, ако има бе'ж те ако нема онда је добро... 

Самоћа...

Одавно сам се препустио самоћи. Она ме прати као сенка. Уморан сам од бројних речи које просипају разни људи. Не може више ум да филтрира глупости. Склон сам самоћи од малих ногу. У самоћи најбоље нађем себе и могу данима да се расправљам са самим собом. Нема ко да омета нас двојицу док сумњамо и уједно верујемо. Нема бојазни да ли ће неком да засмета наш хумор, нас два се смејемо ко луди док изваљујемо штосеве један о другом. Е зато волим све више самоћу јер кад се свађам са сопственим ЈА то се нигде не чује а ни тањири не лете по соби...

Умиру и висока свештенства остављајући иза себе скупе аутомобиле и бројна друга дела која ће их вечито прогањати кроз сећања народа. Тешко њима пред Господом. Питаће их Бог а шта сте радили пастири моји? Биће ту много муцања као кад те професор прозове а ти немаш појма лекцију...

Ево испио сам кафу. Доста куцања за овај пут. Читамо се ваљда ускоро са неким новим темама...