Торочанства Косјерске вароши...

 Смрдљиви град затвара подруме, срдљиви град затвара улице, смрдљиви град је задовољан собом. Структуре га добро фурају... - Џ. Штулић

Када политика једноумља из кружока себичности превлада долази до неизбежног затварања општег добра. Косјерић је постао смрдљива варош поклопљена маглом која враћа све што запалимо у наше носнице. Али смрад непоштења, јајарлука је морални смрад који се упорно игнорише свим силама. Структуре то добро фурају, једни друге у бизнис гурају. Ова варош не смрди само због аерозагађења, она далеко више смрди из структуре власти...

Вриште испали из игре, упиру прстом, машу папирима оштре глогов колац а жале за вампирима. Ко дигне глас против високих гузица обавезно за три пута више галаме они који су до јуче били део власти. Посматрачи не виде поштење и намере искрених, само виде лактање отпалих сисача система који се у борби против њих заправо надају повратку у табор. У том лудилу хоризонте заклањају отпала говна владајућег кружока. Сујете хистерично вриште а високим гузицама за то курчеви пиште. Борцима за правду одузета је реч. У покрету за правду реч су узели отпадници кружока високих гузица. Испали из игре играју се сада на страни које су се гадили. У том врзином колу страда снага оних који су чисти...

Правиће се нови хотел у граду којем фале мештани, доводиће се туристи у аерозагађење. Ваздух зими у овој вароши је као хемиотерапија. Питање је времена када ћемо сви оћелавити...

Какви су интереси визионара једне пустиње или како је то покојни Упа рекао '' Чекаонице смрти ''? Сигурно нису за опште добро грађанства јер да јесу те визије би прво покренуле економски опоравак пропале индустрије коју су оглодали разни никоговићи што данас коло воде. Косјерић је мртав. Убили су га папци, измрцварили набеђени геџовани, сатрли буздовани. Косјерић је прелепо место са веома лошим људима који деценијама роваре ову природну лепоту. Ово је варош сведена на торочанства доконих алапача. Када крене оговарање о некоме она су безочна, смрдљива, немилосрдна и то су Косјерска торочанства јер шта раде алапаче него торочу о новим жртвама слатко просипајући лажи из уста која више личе на чмар...

Ова варош је некада давно имала људе који су је достојно носили. Временом су људи умирали и бивали заборављени у сенкама гробљанских споменика које прекрива маховина. Све је мање наследника харизме, све је више тиквана који су увртели себи у празну главу да су од неког значаја. Погледајте само данашњу гарнитуру власти у Косјерићу. То је коначни и финални одраз пропалог друштва. За ово су се изборили Косјерски кружоци врзинарећи годинама. Тако то буде када свака нова власт игнорише претходне лоповлуке. Све то иде у круг. На крају сви буду са свима па се помешају да више нико не може да препозна ко је ко. 

Али када крену торочанства о овоме или ониме, све важно постаје неважно. Слађа је маснија лаж од голе истине...