Дочек нове у Косјерићу...

 Покушавам да се сетим када је дочек нове године за мене био од неког значаја и усхићења. Не могу да се сетим, можда кроз обрисе назирем неке давне године када смо као друштво окупљали се уз превелике дозе хумора, добре музике и квалитетног наливања...

Хеј стари сети се... 

Биле су то године препуне сопствености а около нас зјапиле су празнине. Моја генерација и генерације око ње можда су били последњи Мохиканци поносног држања. Просто не видим задњих година својственост млађих да су спремни да одјебу свако политичко говно и да се поспрдно насмеју неукусима. Можда смо имали Дисциплину кичме која је певала '' Неукусу треба рећи не ''. Имали смо наше гласове попут Партибрејкерса, Дисциплине кичме, ЕКВ-а, Џа или Бу, Гоблине и пуно свесних креативаца који су се одупирали једном великом срању...

Изборили смо се једне године после деценије борбе а после борбе уморне су нас требили једног по једног јер велико срање је било веће од свих нас. Велико Срање донело је данашњи живот препун фекалија и аморалног смрада. Борили смо се свесно против геџована што су разјапљених уста заговарали '' Велику Србију '' ону до Токија. Док су узвикивали пароле пљувачке су прштале на све стране. Возали су кршеве који су на крововима имали разгласе а разгласи су певали  четничке песме. Велико срање се спремало читаву деценију да после пораза све пороби и претвори у септичку јаму. У тим временима радикалских кромањонаца Косјерић је био мали град са великим рокерским племеном. Са данашње тачке гледишта звучи као фантазија али заиста је тако било. Косјерић је у то време деведесетих био први опозициони град. Мештани су одбили да иду у рат. Нешто што је било понос претворено је у издају јер велико срање то није могло да поднесе. Утицај јаких људи који су били креативни у то време допринели су да у тамном вилајету буду светла тачка разума. Данас тога више нема...

Дочек нове године бар којих се сећам били су уз Азру, Атомце, ЕКВ, Металику, Гансе, Парпл, Цепелин итд. Здрав хумор уз Пајтноновску сатиру чинио је да дочеци буду за памћење. Али као што рекох тога више нема чак ни у траговима данас...

Убили смо харизму, сатрли смо идеје, протерали креативце и на трон поставили примитивце. 

Данас је Косјерић културолошки мртав а сваки покушај примитиваца да се направе културни догађај је раван пити од гована. Али они је цопћу, лижу прсте јер по партијском наређењу говна су укуснија од шампите. Једите наша гована да би могли имати радно место, једите говна док траје мандат јер сте појели говно гласајући за нас...

Данас је дочек нове године потпуно безначајан догађај сведен на неки изанђали ритуал. Е ајмо у кафану, пицнимо се, глумимо срећнике, опалимо који селфи за који лајк јер такав је тренд. То што више нема мерака ни душе а чуј, боже мој само да рата не буде све ћемо лако...

Невезано за дочек нове године а врло битно за целу причу сетио сам се једног догађаја. Кад поменух да су мештани Косјерића дигли буну против рата и да је то одјекнуло по целом свету. Власт је покушавала на све начине да разбије бунтовнике. Сећам се долазили су чак и страни новинари који су нам давали оригинал батерије којих у том времену и није било а ја сам чак успео да узмем и једну аудио касету. Неки генерал је са прозора спрата зграде где је полиција покушавао преко мегафона да се обрати побуњеним резервистима. Наши људи су га јебавали као коња са разгласом из дискотеке Манус. Комична сцена када је наш Шеик појавио се нацуган поред генерала и махао народу са прозора и изазвао салву смеха. Е тада се појавио код станице полиције један лик. Он је вазда у то време био познат као проблем вароши, тукао се, правио срања и сл. Данас је то ударна песница СНС-а. Дошао је лик да провоцира људе. '' Шта је пичке усрали сте се? Не смете да идете. Издајице! Какви сте ви патриоти ''. Сећам се да се из масе резервиста појавио Миле Јешић онако ко од брда одваљен и бапно му пушку на груди и дрекнуо '' Ево ти, иди и ратуј ''! Провокатор се усрао од страха и нестао је...

Тај лик данас брани велико срање које се претходно звало '' Велика Србија Радикалска до Токија ''. Тај лик је послужио режиму да хушка своје грађане да иду у рат и изгину а он би ладио јаја по кафанама у Косјерићу. Тај лик данас и даље ради оно исто као и пре. Продаје муда за бубреге. АЛи таквих је данас превише а у мањини су они поносни што су смели да кажу '' НЕ ''. Шта нам се десило у међувремену не могу да објасним па смо постали овакви какви јесмо данас. 

Шта смо дочекали? Дочекивали смо нове године уз славље и песму не видећи да се велико срање приближава. Велико срање данас је на власти. У редовима су стари пробисвети, хушкачи, друкаре, сецикесе и јајаре. Креативци су расути широм света ко је успео да оде. Варош је мртва одавно. Када је магла поклопи и почне да кува улице осећа се смрад али не онај смрад димњака већ смрад срамоте...

Ево долази нова година и плачу многи за дочеком јер не зна се да ли ће смети од ковида. Мој савет је да проведете нову годину са породицом јер је она најважнија од свега Породица је кључ државе, ако породица није сложна и не воли се, држава никада неће бити једна породица већ само пита од гована...

Па срећна вам нова година у великом срању...