Глодали смо месо добрих животиња...

 Кинеска пословица каже '' Ако будеш увек корачао стићи ћеш тамо где си наумио ''. Али ја имам утисак да ова пословица не функционише код нас у Србији. Мој утисак је да су нам ставили ону покретну траку где ти дисплеј каже да си прешао 20км не изашавши из собе. Живот пролази у Србији на неки суморан начин где све мање имаш надања да ће ти кренути на боље. 

Не видим на личном сагледавању никакав излаз. Сва врата могућности су ти затворена јер си политички неподобан. Постали смо болесно друштво којим управља политичка већина која влада системом. Убили смо здрав систем који је гарантовао знање, способност, идеје, искуство. Сведени смо на то да ти се све анулира уколико ниси на страни власти. Због тога нам се дешавају грозоте од простих до компликованих ствари. Најуримо квалитетне људе и заменимо их страначким говнарима који не умеју да раде како треба. 

Банални примери расула у друштву сведени су на ајдучију. Одем у пензију, затворим радњу и држави не плаћам ништа. Отворим радњу у кући, користим туђе имање, зарађујем паре без икаквих проблема наспрам оних који плаћају порезе, трпе инспекције итд. Када тако раде најситнији и праве штету систему, замислите шта се све ради на много већим инстанцама. Они који раде нелегално плате једно 5000 динара казне или не плате ништа а они који плаћају државу буду очерупани до голе коже. И уместо да санкционишемо нелегалне ми то сматрамо сналажењем не схватајући да сечемо грану на којој седимо. 

Сваким даном постајем све нестрпљивији, џангризавији, намћорнији. Стичем утисак да ми пуца филм. Сваки јебени дан постаје исти у тражењу начина да будеш поштен, да радиш оно што најбоље знаш, да те не јебе страначки идиот, да мислиш својом главом, да започнеш неки посао а да те не сачекају државни подмитљивци тражећи паре за себе и за државу. Једноставно немаш избора да будеш поштен и частан. Таквима су врата замандаљена и таква нам је Србија. Све мора да буде под неким мољењем, сређивањем, подмићивањем итд. Па серем се у такву државу!!!

Ево неки дан у Београду био је неки мали протест против загађења ваздуха. Повод јесте добар али и даље протесте сведемо на безопасне по опасну власт. Једини прави повод да буљук народа изађе на улице је овај усрани живот који нам се сервира у Србији због накарадне власти бивших радикалских хорди, карцинома сваког демократског друштва. Све лоше у Србији изазива једна болест а то је власт. На жалост народ протестује против симптома и никако да схвати да се мора склонити узрок болести. Све док будемо такви ови ће бити још гори и незајажљивији...

Данима Србија води паламуђења око ковида да ли јесте или није завера. Док се паламуди о томе многи су два метра испод земље. Сада се паламуди о вакцинама која је боља да ли Руска или она нека ван Русије. Док се и о томе паламуди црквена звона одзвоне неком последњи пут. Па онда крене ред кретена који се баве земљотресима у Хрватској и славе не схватајући да смо на истој земљаној плочи која може и нас да дрмне и истресе из гаћа. И док се паламуди о безначајним стварима у које се већина ништа не разуме, живот пролази у ничему. Србија се ваља у блату криминала, примитивизма, дилетантима, ситним ваћарошима, полтронима, гологузанима. Србија нам је постала кромањонско друштво...

И док се сладимо и церекамо на вести да је у Хрватској земљотрес побио народ, не видимо тамне облаке над нама, не видимо тамни вилајет којег смо призвали продајући своје гласове, продајући своје достојанство, продајући поштење и образ демонским трговцима који владају над нама. Урламо, шенлучимо па смо и Христово рођење претворили у бесрамно арлање, пуцање и опијање. Чему ли се ми надамо???

Можда за крај је најбоље да кажем оно што је Милан Младеновић рекао: '' Ручали смо месо, глодали кости добрих животиња ''... 

А у Косјерићу ближе се локални избори. Е ту тек треба очекивати сливање свих гована из власти али то у наредном писању...