Бледо...

 

Под светлом лампиона играју сенке на ветру. Тишина шета улицом док је празноћа поздравља. Наслоњен на капију увлачим дим цигарете док ми у глави иде песма ЕКВ-а: 

'' Осврни се мирно на године прошле у низу што шапућу бледо је, бледо је. Сасвим је испрано сећање моје, не желим да знам.''

Понављам ове стихове као неку врсту аутохипнозе. Желим да избришем сећања на бројна лажна пријатељства, неуспехе комуникација и бројне горчине што су нагореле душу. Време самоће црта пред очима аветињске улице и прозоре кућа који намигивају јефтиним Кинеским лампицама разних боја. Деда Мраз није дошао можда из разлога што је ноторна лаж. Матори црвендаћ седи негде и лоче виски са ледом којег је одломио са глечера. 

'' Зачешљај прамен страха са лица, склони те уморне завидне очи да не видим очај, да не видим ништа што нећу да знам. Остави траг '' - М.Младеновић 

 

Осећам потребу да нестанем са сцене као Џони Штулић. Одјебем родну груду, одем далеко и преводим Шекспира или кренем као клошар да гледам неки туђи лепши свет који је промакао у мојој младости. Заправо кад боље размислим моје свет који сам вазда почињао да зидам упорно су рушили кромањонци убеђени да раде свету ствар. Престао сам да зидам снове, сада их се сећам као наивност младе будале. Не гради се кућа у кориту реке а ја ето хтео у Србији да градим креације од које би сви имали нешто добро. Што би реко старији народ '' Будалама бог не оскудева ''...

Досегао сам максимуме који ће и данас дању многима бити пусти снови. Лако сам залазио у врхове успеха али се никада нисам осећао пријатно. Ти врхови или успеси или престижи су заправо једна ноторна лаж која те вуче у говна док се потпуно у теби не распадне човечност. Видео сам елите политичара, седео са њима за истим столом. То су распале личности које ничему више не вреде осим приземним стварима које те гурају од човечности. Видео сам и врхове естраде и данима се тамјаном чистио од тог смрада. Чак и у мученом спорту налетео сам на бројне искомплексиране тренере, такмичаре и навијаче. Прошетао сам кроз те пределе таштине и никад се више нисам вратио...

Изабрао сам истину а ко крене тим путем на првом километру изгуби 90% истомишљеника а код петог километра схвати да је остао сам. Можда сам могао да ћутим и да пишем стилом хвалоспеве али никад не бих угодио политичарима. Ако хвалиш власт она ти се диви али те опозиција блати. Када та опозиција дође на власт и она би ти се дивила а ови који су били на власти па прешли у опозицију пљували би ме. Када хвалим опозицију она ме обожава али чим дође на  власт љубав престаје. То вам је зачаран круг. Овако када пишем критичке осврте схватам да који год дођу на власт раде исто што и они пре њих. Исти курац само друго паковање...

Неки кажу да сам самозвани новинар. Нисам се ја прогласио новинарем већ су ме прогласили ти ваши када сам им био по вољи. Сад кад покушавате да ме нагрдите да сам ја самозвани новинар заправо прозивате те ваше који су сада ту са вама а били су некад самном. Ево да вам олакшам ја сам блогер и ако не знате шта је то укуцајте на Гуглу...

Ја сам ништа у овом пролазном животу. Прозрео сам свет и презрео га. Једина вредност у животу је да се остварите као личност. Велики је плус ако већ направите децу да их усмерите на пут части. Ако то не урадите онда сте се само остварили курцем и свршавањем...

Не треба ми ништа. Оно што покушавам је да пробудим општу свест код људи. Све је прљаво и треба прво очистити смеће, дезинфиковати простор, обновити запрљано па тек онда посадити у опорављеној земљи плодоносно биље. Али коров је упоран или што би рекли кукољ. Некада се говорило да у сваком житу има кукоља. Данас је таква ситуација да у сваком кукољу има и мало жита...

Ко има очи видећем ко има уши чуће и ко има и мало памети схватиће...

 

'' Осврни се мирно на године прошле у низу што шапућу бледо је, бледо је. Сасвим је испрано сећање моје, не желим да знам.''