Пклатови долазе...
Просуо бих ти речи побуне али буне су постале декор власти. Дао бих ти пароле сажетих проблема али нема ко да их носи. Пркосио бих на улици уз димове сузаваца али убила би ме промаја од шаке јада као подршка. Гомиле хијена вребају твој пад, чопор је спреман да те растргне чим склопиш очи стари мој...
Татини синови хероји по наслеђу заузимају бусије брижних грађана. Гузице им меке од скупе фотеље, ратни плен из прошлих дана. Гомилају се корпорацијски слугерани, вежбају пред огледалом запаљиве говоре. Напред народе, ми смо иза вас, напред другови и другарице. Требају нам унапређења, требају нам спровођења наше драге корпорације. А они који су викали за мном проглашени су старомодним и нису по новим стандардима кукавица. Напред народе, оловке у руке, заокружуј и не окрећи се сине, далеко је сунце...
Дневни извештаји преминулих нису више интересантни. У жару политичких борби пандемија губи смисао. Кога је више брига за невољнике? Пљувачка тамо, пљувачка овамо, зараза нек траје док политичар по селу обећања даје. Можда је све ово лаж, можда је ковид јебени трик, можда су и смрти лажне. Можда глумци изводе у неком студију сахране, плачне људе и тужна лица. Свака теорија завере је добро дошла за време кампање. Након избора проверићемо бројно стање...
Паре, паре покрећу свијет, политику и ногомет. Парама ја купујем све, јахте, коње, замкове. Још давних година прошлог века Забрањено Пушење нам је прорекло какви ћемо бити данас. Само дискутабилан им је рефрен у коме они тврде: '' Добре јаране пара купи'т не може, јаране пара купи'т не може ''.
Не није ово прича о политици, ово је наша стварност коју затичемо сваки дан. Није ово више ни политика, ово је начин живота у Србији. Паре нису проблем, пара немамо. Све што смо сиромашнији постајемо подобни за политичка превирања и манипулације.
Можда је Забрањено Пушење и дефинисало данашње стање народа у песми Пклатови. Ево како они то виде:
''Постоји једна димензија непозната човеку. Простор имеђу светлости и сенке, између науке и празноверја. То је димензија тамних сила и перверзне имагинације. Господари те димензије називају се Пклатови ''.
Оно што је интересантно у овој песми је да су на маестралан начин опевали инфилтирање политике међу обичан свет. У строфи песме су сјајно описали данашњу политичку ситуацију Србије.
Заузели су цијели наш град и почели себи људе зват. Ниси више знао ко је човек а ко је Пклат. Убрзо су ушли у сваки наш дом и људима спустили завјесе. Свак је могао да види само унутра, нико није гледао напоље...
Да ли препознајете ове речи у нашој свакодневници? Невероватно колико су били далековиди...
Остаје ми за крај ове приче да препустим Пушењу завршну реч:
Коментари
Постави коментар