Да ти се дроб преврне...

Кад видим неке појаве у име демократије што би народ рекао дроб да те заболи. Сви дробе о слободи, правима, правди и поштењу а нико да каже ко им плаћа ове игре, штандове, канцеларије, летке итд. Они који се окупе и да им све новчанике изручиш на једну гомилу не би имао да платиш вечеру за три особе а овамо има се за канцеларије, плакате, штандове. 

Ко стоји рођо иза тебе и које су намере оног ко то плаћа? 

Када се све коцкице сложе и пратиш пут новца дођеш и до истине. А истина је сабласна. Играрије са живим људима и њиховим судбинама све за неке приватне циљеве у име народа. ДРОБЕ ти робе приче о правди, пред нос ти стављају програме, обећања и док ти машу папирима не видиш праву истину. Треба им твој глас да би после избора добили награду за добро обављен посао. На пример да се народ замајава бојкотом или изласком на изборе. У том метежу циљ је што више навући гласача да изађу како би власт била што легитимнија. Када то обаве, канцеларије се затворе, потрошна роба ( људи) забораве а извршиоци преваре напредују на положајима да ли у општини или приватној фирми не битно је.

Потуре ти неке који као најме плаћају дажбине у име слободе, истичу себе кријући правог финансијера. Све је то иста прича која се понавља. Прва се десила са несрећним ЕПК ( Еколошким покретом Косјерић ). Наложиш народ, бучеш и таламбасаш. Истакнеш оне које си зајебао и слагао па се они мучени боре искрено за праве циљеве док ти тамо негде мљацкаш ћевапе са финансијером и планираш даље потезе. Прво даш задатак некој сваштари од личности којој није гадљиво да обавља прљав посао. Онда привучеш младе и чисте људе како би махао њиховим образима и образовањем. Онда доведеш неког '' добрицу '' којег си неким системом можда натерао или насанкао да буде као стабилна личност која ће да добро заклони својим леђима главног финансијера. И креће посао. Ми смо нови, ми смо добри, ми смо поштени. И заиста то вичу добри и поштени али у име љигаваца који их користе за своја напредовања. Пратиш даље траг и налетиш на бројне информације које све разјасне...

Ало Пожега вичу партизани! Сиртаки трешти у тишини док поштом примаш наређење за извршење. Анализе анонимних стручњака, тезе бивших демократа и агитација на оне који неће на изборе. Све штека савршено док неко не запрати траг новца који те одведе до главне љиге која је незајажљива у похлепи...

Стварно да ти се дроб преврне у утроби што би бабе рекле. Али оног момента када главни финансијер осети да је откривен, прекида све контакте и заврће финансије. Прави се као да ничег није ни било све до нове прилике. 

А они добри и поштени носе етикету срамоте. Тако вам је то када се иде грлом у јагоде...

Ову причу остављам у загонеткама јер ће све бити јасно ускоро...