Трт Милојка!

 

Прочитах један слоган '' Живот а не политика '' и схватих колико је заправо живот постао јефтин лицемерном политиком. Нема ту живота драги моји све док у име корпорације чији интерес гураш сакривајући се иза слогана...

Политика у Србији је упрегнута парама. Лоби ових или оних ништа се не разликује. Јадно је када видиш колико лажи стоји у добрим намерама. Страшни су то призори када откријеш истину и посматраш хуманисте лажног сјаја. И нека иде све својим током. Нема опоравка све док се не деси потпуни слом. Ма колико се неки трудили да изгледају перфектно сваки божији дан им се омакне грешка па се виде права лица...

Корпорацијски клинци порасли и спремни су за употребу. Премазани свим бојама а ситуирани одавно, решили су да нешто ураде за своју корпорацију. Ново, ново, ново врјеме - исто срање поручују Атомци. На стратешким мјестима њихови људи укључи се и Џони. Унучићи комуниста, деца бивших демократа спремна су да се у име корпорације боре за корпорацију. И не би било ништа ту спорно да је све у старту искрено. Све је под велом мистерије а заправо се у мимоходу решавају кадровске несташице. Наједном сиротиња добија средства за кампању. Наједном појавили се добри људи да реше проблем. Да смо сви наивни скочили би од среће али нисмо. Не могу се баш сви правити будалама и ако је идеално време за то. А слогани истргнути из покојног ЛДП-а, фали само Чеда да све буде као некад.

Коса ти се диже на глави када видиш идентичне дизајне интернет странице као оне картонске новине корпорације. Више нема дилеме, нема шта да се фемкамо. Мистерија је решена. Сада само сести и гледати расплет филма до краја а после краја и одјавну шпицу ко је режисер, сценограф итд.

Бесмисао локалних избора тек се захуктава. Још је све благо али како се изборни дан буде приближавао све ће постати неподношљиво. Мислим да је најбоље не обраћати пажњу ни на једне који су се укључили за изборе. Нису вредни пажње. Дно дна! Брука и срамота. Само посматрајте разборито све и веома лако ћете увидети ко стоји иза кога. 

Политичке или '' не политичке '' групације нису слободне. Свако има свог газду и то је тужно гледати. Њихова прича је као онај чувени брод Титаник. Не може га ни бог потопити а онда наиђе санта леда и све их скоро удави у мрачним водама мора. Косјерић је Титаник који тоне а изборна кампања су они виолинисти што свирају на нагнутој палуби. 

Данас у Србији имате две врсте слугерана. Једни су сиротиња а други су скоцканих одела и образовања. И све би можда било другачије да је једна идеја стварна али ипак неостварљива без корпорације иза леђа. Ма јебите се више сератори мали... 

Заволиш их и готивиш а онда све оде у три лепе мајчине. Јебо ти такав живот и ту политику. Што би једна баба рекла '' ТРТ МИЛОЈКА ''...