Жива ли си бојкот опозицијо?

 Да не буде како само критикујем учеснике на изборима ево и осврта на бојкот опозицију...

Бојкот опозиција као да и не постоји. Нема је! Немаш шта ни да критикујеш. Не оглашава се. 

Није на мети, нико је не дира па се сав бес преусмерава на нас појединце који јавно говоримо о бојкоту. Трагедија опозиције почиње од оних дана када је била позиција. Све ово данас што сналази опозицију последица је лоше политике коју су водили за време власти. Људи су се разочарали, поштени удаљили и на крају остале су те неке мрвице опозиције. Преживеле су јајаре тако што им није проблем да пређу у други табор. Али јесте проблем свих нас ако не постоји политичка противтежа власти. Избори у Косјерићу јасно показују право стање опозиције и позиције. Постоји позиција и сателитска опозиција, а бојкот опозиција свела се на деловање фикуса у некој саксији да кути у ћошку чекајући да га неко залије...

Једни би да бојкотују али им не да шеф партије. Други би хтели на изборе али им не да шеф партије. И кад мало боље размислиш ово је све прсло у делиће. Потпуни хаос влада у Србији а све се види на једном малом локалу као што је Косјерић. 

Са друге стране ту је потпуно слуђен народ који више не зна где удара. Нема ко да их усмери на светло јер нико и нема светло, само се прича о њему. 

Није срамота себи признати немоћ. То би био здрав почетак опоравка. Сагледаш са чим располажеш па полако кренеш да градиш здраву причу. Овако формално постоји бојкот опозиција али у стварности је као неко сећање на људе којих више нема. 

Ако мислите да ћемо ми обични грађани да се рвемо са учесницима избора па ви сте стварно смешни. Лично критикујем изборе јер се тичу мог живота и свих нас. Али исто и ваше пасивно понашање прави идентичну штету. Доживљавам да ми дневно стиже ненормално порука са свих страна. Људи ме обавештавају о свему и ако нисам то тражио до њих. Морам да вам кажем да ја нисам никаква групација, странка или покрет. Само сагледавам дешавања и износим своје ставове о томе.  Многима се они не свиђају али не свиђа се ни мени пуно тога па боже мој. 

Не бавим се личним животима оних који су у политици. То је за мене светиња у коју не залазим. А сви они су покушали да се посеру у мој живот. Сви глуме демократију а онда крену да те вређају на личном основу. Па сам бедник,  сиротан, дебил, идиот. Па сам беспосличар, незналица, неписмена будала, уображенко. Па сам био у свим живим странкама па и у онима које још не постоје. Све само то доживео. Више ме то не дотиче јер нема сврхе. Све док си свој бићеш говно у средини где живиш. Вазда ћете пљувати варошки млатикурци...

Због тога поручујем бојкот опозицији да се уозбиљи и не понаша као уплакана стрина. Или почните нешто да радите или се заувек склоните из политике да народ зна да више нема опозиције која би се борила против неправде! 

Овако доживљавам да ме једна страна народа гледа као опозицију и обраћа ми се а ја стварно не могу да им помогнем. Са друге стране власт и опозиција која учествује на изборима усмерава нападе на мене. Па носите се сви у пичку материну. Кад је зорт гузици ја сам диван, кад је све супер ко би онај Иван, ааа да онај сератор. Имам свој блог, пишем своје ставове и не навијам ни на једну страну. То је у свету сасвим нормално али код нас се сматра непријатељски. Интересантно је да ови који се куну у демократију највише покажу диктаторско понашање према критици. 

Бојкот опозиција ако постоји ред би био да се и огласи. Уколико не постоји могли би и то да нам кажу да више не рачунамо на њих.