Гласачки извештај у неђељу свету...

 Сјатила се болумента у варош Косјерића. Никад више аутомобила. Проверите данас колико је загађења ђа у ваздуху, ђа у мозговима. Локална средина као што је Косјерић не може да одржи сопствене изборе без уплитања људи из других градова. Најезда мува говнара у пролеће. Зивкају телефонима, питају да ли ћете изаћи или нећете. Нуде свашта нешто само да изађеш и гласаш. Да је неке среће и памети данас би све било културно и на нивоу. Власт би се уздала у своје заслуге, опозиција у своје најбоље понуде. Народ би изашао већ са својим форимираним мишљењем кога ће гласати. Тако се то ради у нормалним условима једног културног друштва.

Али авај драги моји, код нас стање овако стоји...

У кампањи сложна браћа ватују оне без гаћа. Еве ти пар садница од нас а ти дај нама глас. Еве ти и ђубрива ма ми ћемо ти донети на праг само нам буди драг. Могу бре и две црвене кад образи то више не могу. Јер да образ зна да поцрвени никад две црвене не би биле значајне у кампањи. Ту се насипаше сокаци ризлом, негде и асфалт паде али да се знаде колико имамо гласова. Заори песма '' Рачунајте на нас ''. Ту су и плаћени пишачи по друштвеним мрежама, оно што се некад звало скотови то су вам сада ботови. Ту су баке и деке пензионисани пионири малени из ко зна које године неке. Бране своје унуче Аца да му победи његов Жаре. И по селима тезгарише и натезгарише, слушаше и наслушаше редове политичара. Накупило се упаљача, оловака и флајера, ваља ће да се има. Ко год дође и нешто нуди узимај заувар је. Свака част ђецо мила, чим ђеца оду ја виде ли оних дебила. Не брини Станоје гласам за наше ал узех и ово шта ови даше...

А са друге стране неки млади причају колико је тешко док им се стрине, тетке и бабе чудом чуде. А шта ви ђецо за бога милог знате, још сте зелени, још вам пелене из гузица вире. Шта вас то у школама тим уче? Иду бабе, тетке и стрине, нагледале се на телевизору ружичасте истине. Ђе оно страшило Ђилас да побједи, јоој куку јадне ли Цвете њено дете је у тој секти. Нашминкала се и Велинка кармином још из Бугарске за време санкција. Дошли по њу колима из вароши. Седа баба па и мирише на брион од Радоја. Сва важна ко у песми Трифуновића '' Јер ово је мојих пет минута ''. Ма бабу и враћају кући. Велинка је заокружила број један сећајући се на друга Титу. 

А никад више аутомобила у Косјерићу. Бабе са села а и деде зинули. Па видиш ли ти каква је ово метропола моја Милунка. Има аута ко у Бијограду. А сви лажу како у Косјерићу нема људи. Цццццц шта овај Ђилас ради...

Е мој чика Нушићу да само видиш колико је напредовала српска глупост. Ево трудим се да то предочим али све мање имам оних који би то прочитали и разумели. Није нам више чак ни смешно мој чика Нушићу. 

А Косјерић постао логор глупака у ком нема бодљикаве жице. Глупост као добровољно ропство. Ћути, седи и трпи. Увек може бити горе. Ћути, не излази кад комшији кућа гори може да те корона убије. Али изиђи и гласај власт јер тада корона не делује на небески ген нашега рода. Боже правде, црвен конац, угљевље и празан лонац. 

И тако...