Тако ти је мој стари...

Немаш ти народ стари мој. Нема ко да иде за тобом освајајући слободу. Како ћеш да скинеш јарам са народом који се свико на подаништво? Нема ту леба матори. Отишли смо у курац....

Имамо народ који једе, пије и сере поред плотова славних дана. Она сува тараба му служи за потпалу не придавајући пажњу које су руке то тесале. Еј, тесао неки солунац бранећи будућност оних који су после палили историју играјући козарачко коло. Немаш ти народ стари мој. Ово нека рђа поплавила села и градове. 

Немаш ти онај род који ти каже искрено '' помоз бог '', сад и ако ти то кажу у себи ти јебу мајку и племе. А да их питаш зашто ни сами ти не би могли да објасне. Један духовни отац давно је у својој беседи рекао да они који мрзе доброг човека не мрзе га лично већ оно што носи у себи. Они који мрзе носе у себи зло које кидише на оне који носе добро. И то ти је то мој стари. Сви с ките вером а вере нигде нема. Такав је данас наш народ...

Погинућеш стари мој од ране са леђа. Неће те непријатељ убити, зариће ти они које водиш у слободу. Такав смо ми род рођени мој. Ако почнеш да говориш овом народу о доброти неће проћи не пар минута а да те не прогласе будалом. Такав је то сад народ матори. Џаба си кречио, џаба си лечио речима које некад помислим да ти сам бог шапуће на уво. Овај род што се хвали небесима никад више није дрљао носем о ледину. Све неке србенде што за покајање и праштање не знају. Умислили стари мој да су анђели, да су мишица гнева божијег. Нема ту више кротког народа, срдачног, добротољубног. Из очију им сија пакост ко кад вулкани тињају. 

А ти матори свестан свега поклањаш им последње атоме снаге надајући се да још увек није касно. Касно је и превише...

Видиш ли да је стао живот? Видиш ли како дани лете а ништа се не дешава? Видиш ли да је и небо прекинуло комуникацију са нама. Наступила је небеска тишина. Нигде утехе, нигде наде... Безумље и безнађе надвило се над нама па се распомамили као опседнути легијама демона. Бојим се стари мој да је Јованово откровење тако близу да нисмо тога ни свесни. 

Можда је време стари мој да и ти станеш, да послушаш небо и заћутиш. Спремај кофере, изгледа да је дошло време да се иде што даље од овог пакла. Ти си стари свој посао овде завршио. Знам да идеш сав изгребан, угруван и попљуван. Сети се да је тако и сам Син божији прошао. Склањај се да и теби не закивају ексере у руке и ноге и турају трнати венац на главу. 

Можда је време да се безнађе коначно ослободи и да једном за свагда поједе само себе. Таква ти је стари мој ситуација данас. Јебо му ја матер ћаплаву...