Гласачки гласник...

 Испразне политике немају свој темељ, оне морају сваки дан бесомучно да се доказују, да празнослове. Муке су то оних који служе такву политику. Наша политика претворила се у лаж, грех и зло. Нема ту савесних, обзирних и одговорних. Упали смо у колективно робовање греху саучествујући са онима који краду, лажу и чине лоша дела. Ако се питате како па одговор је прост. Свако ко на било какав начин подржава лоше људе и њухова лоша дела је сам по себи лош човек. Не можемо правдати себе да нас је неко приморао. Не можемо лагати себе да постоји мање зло. Нема мањег или већег, зло је зло а од зла треба бежати. Неко је добио посао преко странке и он је заправо пристао на зло ради своје користи. Или је село гласало свесно за асфалт оне који су лоши људи па му то дође као групни грех одраслих људи који славе крсне славе због Бога који им је заповест дао да буду поштени. Говорим вам кроз Христове заповести, његова учења из Светог писма којег већина вас можда држи негде зато што ваља а нико да се лати читања. 

Када се рђави људи распомаме за парама онда се та рђа шири. Људи олако пристају на лакше начине не мислећи о последицама. Данас смо у ситуацији да су лаковерне одлуке приликом свих гласања и свих избора рушиле темељ друштвеног уређења. Данас имамо једну бедну слику једног народа који је сам уништио и обесмислио све што су претходне генерације крваво подизале. 

Страх од болести, страх од лекара, страх од свега везаног за здравство доводи нас до чињенице да политика не гради такве институције које би имале све за свој народ. Зашто губимо поверење у здравство? Па видимо својим очима на шта то личи. Један Дом здравља морао би да сија од оптимизма, угледа, опремљености. Лекари и медицинске сестре раде у ужасним условима. Уместо да су такви људи на првом месту због наших живота, политика немилосрдно уништава оно што нам је веома потребно за живот. Да ли је то нормално? Није! Али ви сте годинама гласали за ваше ситне потребе оне који вам све то дају од ваших пара које муком зарађујете. Дом здравља мора бити светиња у којој политика не сме ни да приђе на километре. То мора да буде институција здравља за сав народ и тачка. 

Страх од неправде. Закони се не поштују или важе само за оне који немају никаквих додира са владајућим сојем државе. Лако могу да ти напакују свашта и да завршиш ни крив ни дужан на стуб срама. Судство! То је важна институција као и здравство. Суд мора да буде недодирљив и да служи само правди чувајући ред и закон подједнако за све. Уколико тога нема уједно се све нарушава од здравства па до обичног пролазника на улици. Али ви сте на изборима били срећни што вам је неко од странки изручио трактор ризле на сокак. Није вам на памет пало да их не гласате због силних проблема које имате од парница, од тога што морате у Пожегу да завршавате оно што сте некада у Косјерићу. Исто тако се то ради широм Србије. 

Ни полиција ништа није поштеђена. Људи су хватали и дилере, и криминалце и разне друге који нарушавају законе државе. Већина полицајаца је доживела проблем од политичке више силе или везе да им се посао обесмисли. Па им пред носом сутрадан шетају они које су хапсили са свим доказима. Временом и тај полицајац постаје депресиван посматрајући стварни живот наспрам првих дана свог школовања. Али ипак било је весело када су дељени пакетићи од владајућих за време гласања. Није ни битно што се то дешава у полицији...

Просвета мучена просвета. Растегнута, распета између политике и незналица у политици. Школски уџбеници сваки час се мењају. Само да се мора куповати нови. Није вам на памет пало да казните власт негласањем само због тога. Ма какви! Прече су саднице шљиве једно десет комада за глас. Шта има везе што се те књижурине сваке године купују. А ви се сећате како су вашим књигама барем пет генерација се ишколовало. Али саднице сине мени сад требају па ме брига за овим проблемом...

И треба ли још наводити примера? Не треба...

Пођимо од саме вере православне у коју се сви куну и курче од истетовираних крстача на мишкама до ракије и '' Помози Боже '' ух добра. Грех, грех и грех. Нема ништа доброг у томе да нема савести у народу која би на дан гласања бирала поштене и честите. Да ставе прст на чело и кажу еј бре ови нам праве проблеме, нећу да ми деца пропадају, унуци да одлазе из Србије. Гласам за оног Перу јер је добар и честит човек. А не оног Мику јер је у тој странци па ћемо због лошег Мике да пљујемо доброг и честитог Перу. Размислите православни верници шта је добро а шта не...

Били ви атеисти или верници, добро је добро, лоше је лоше. Вазда ће лоше имати велике последице по будуће дане наших живота. Ето тако вам је то па ви опет реците шта овај сере?