Нема наслова па ће ово бити наслов...

 

Враћамо се неким трендовима левичара, поносно машемо идеологијом која је сатрла све наше корене под паролом правде. Нисмо научили ништа па би да поновимо грешку која нас кошта и данас дању. Немам ништа против да неко буде и комуниста али исто тако било би добро да и тај комуниста поштује оног ко верује у нешто друго. Тај комунизам је крваво уништавао демократију једног друштва. Отимало се и онима који јесу били помагачи фашизма али руку на срце и онима који то нису радили. Комунистичка идеологија је злоупотребљена и цео систем Југославије почивао је на отимачини и убиствима преко ноћи. Све '' у име народа ''! Метак у чело, пар жврљотина у свеску евиденције за ликвидацију непријатеља државе и ето појединима лепих кућа, имања и згртања богатства. То је био комунизам у Југославији. Временом се то потиснуло кроз један кратак период благостања који се на крају крваво завршио...

Поново подсмешљиви кикоти према онима који верују у Бога. Ти верујући су затуцане масе. Националисти су. Све су то залуђеници. Да! Истина је али то нису верници стварани из Христовог учења. То су псеудо верници чија вера сажима један прекинут временски период у комунизму па су просто накалемљени на цркву. Такви не сажимају веру суштински, то су људи који цео дан псују Бога, оговарају друге а посте да би се причестили чисто ето да зину кад поп принесе кашичицу. Покајања и праштања нема у причеснику па је он у том моменту чисто особа која зине, прогута причест којег ће тело сварити и избацити напоље на два излаза. Сам чин причеста је да си дошао покајан и да си у току поста опраштао другима. Поправљао себе и прекоравао у молитви за све грешке. Али не! Ти си постио, свима причао да то радиш. Балавио си о свему и свачему, дрмнуо по коју ракију и сласно блатио неког. Онда си у недељу поранио, посматрао људе око себе у цркви, гледао кад се поп крсти да и ти то урадиш. Ниси чуо ни '' Господе помилуј ''. Био си неми посматрач. На чин причеста стао си у ред и отворио уста. Изашао си из цркве и наставио своју рутину живота. Е такви су данас спремни да причају о Богу на један накарадан начеин. Таквима је ритуал већи од Божијих заповести. Они су склони заверама и свим осталим гупостима. Таквима левичари машу јавности тврдећи да Бог не постоји и да је вера опијум за народ.

Са треће стране имате заиста оне који следе Христа али се не размећу вером. Кад посте кају се и праштају. Подносе тешке муке исправљајући сопствене грешке. Труде се да одрже правац праведности. Данас бити поштен, частан и добронамеран је веома тешко. На сваком кораку те саплићу неморалне понуде које ће ти олакшати световне муке. Али прихватањем таквих понуда сечеш себи грану на којој седиш. Свако повиновање било каквом злу је удаљавање од Бога. И данас ревносни Хришћани су мученици који са великим напором морају препешачити животни пут од рођења до смрти. Тај пут никад није био тежи него данас. Временом се све више сужавају опције слободе. Хоћеш да будеш сит? Приступи нама. Хоћеш да имаш основних средстава? Приступи нама. Ако нећеш, мораш пет пута више запети да би имао иоле нешто за преживети. И биће све теже и теже сваком праведнику да опстане. Долазе дани да ће се поштење продавати лако за тренутни лек и тренутну ситуацију. Људи су почели а тек ће почети да се удаљавају од исконског творца самог Бога. Неки ће бити левичари а неки десничари. Људи ће се погубити потпуно јер ће бити слуђени разним светским пошастима. Бориће се за праведне циљеве које ће организовати крвници. Сматраће се сваки поштен и прави верник без обзира које вере био непријатељем и кочничарем човечанства. И у принципу та времена су већ почела да се одвијају. Цркве су Бога замениле парчем територије па је у Србији божанство Косово. Попови све мање беседе о Христу, све им се своди на национализам који је одбрана њихових поседа и некретнина. Црква продаје бројанице од циркона и осталих глупости као да су бројанице модни декор а не алат за умну молитву. Цркве су постале бутик, шоп, дућан, купујем - продајем. Иконица за возаче, ђаке, мир у кући, здравље. Света водица од овог или оног. Уље од тог и тог светитеља као да их Боже ме опрости цеде. Све је наравно на продају. И због тога рећи ће левичари ето какви су они. И са правом кажу и ако ни сами не знају где су ни шта су и чему верују. 

Ако си левичар буду левичар али немаш права да ме увераваш како Бог не постоји као што ни ја немам права да ти кажем да је бити левичар сатанизам. Све док поштујемо наша уверења а понашамо се нормално, сарађујемо и причамо то је демократија и уређено здраво друштво. Када почнемо да се свађамо и да исмевамо једни друге то доводи до општег зла. Зато ако си левичар немој ми говорити да Бог не постоји. Можда ти не знаш да ја знам да постоји. Нећу ни ја упирати у прстом да су левичари ђаволи. Не нису. Јер кад у молитви кажем '' Оче наш '' он је и отац тог левичара, комшије, познаника, непријатеља итд. Због тога прве речи Христове молитве упућују ме на толеранцију и поштовање различитости. А ви верујући у Бога не судите другима. Сваки човек добио је живот од Бога. Његово је да помогне сваком да се спасе. Наше је да верујемо и поштујемо Бога и Његове законе. Јер свако од нас носи своје бреме, грех и ко зна какве мисли у себи. Нисмо идеални и нико није осим Христа на овој планети био савршен. Зато ако је неко уверен да Бог не постоји али не задире у уверења оних који верују да постоји мени није проблем. Све док будемо такви бићемо нормални људи. А бити данас разборит, суздржан, смирен и у љубави је веома тешко. Заправо то је пут кроз пакао искушења. И свако ко крене тим путем прво улази у пакао који ће га на сваком ћошку саплитати. Ко успе да изађе из тог пакла допрео је и до самог Бога. Зато се не смеј оном ко стварно верује у Бога. Тај није затуцан, није острашћен и не обезвређује науку, знање и све оно што чини овај свет...