Скотовија...

 

Јеси чуо шта Вучић каже? Нисам а и не желим да чујем ни од тебе. Једноставно не желим да се трујем глупостима. Довољно је да видим ову сурову стварност која ме окружује. Свако јутро будим се са проблемима које треба решити али су они компликовани јер живим у таквој држави. Ни сам више не знам да ли се осећам као грађанин Србије. Почео сам да је презирем, постала ми је гадљива и сваки дан проведен у њој ми делује као робија. Ето такав се осећај створио у мени као грађанину ове државе...

Презир према једном систему који се претворио у скотовски. Власт чине скотови, скотови гласају власт. Да, то је жива истина другови и другарице, браћо и сестре. Само скотови могу подржати ово легло зла. Само скотови могу гласати легло криминала, корупције и проституције. Само скотови данас смеју се на информације шта се дешава у Јагодини и само скотови могу бранити такве скотове. А скотова на све стране...

Скотови су драги моји заузели бусије у институцијама које бране законе, моралне вредности, правду. Скотови су проговорили о патриотизму, демократији, поштењу, моралу итд. Скотови те туже, скотови ти суде. То је данас држава Србија...

Јад и беда једног срамног доба које на жалост морамо да преживљавамо. Скотови су се умрежили, сарађују јако, новац протиче између њихових рачуна. Код њих су паре, код њих је и нож и погача. А ти ако хоћеш да преживиш сагни главу, прогутај чемер и постани роб једног скотовског система. А мали скотови радосно гледају када ћеш да пукнеш, када ћеш да подигнеш белу заставу. Отеће ти је из руку и махати њоме пред носем исмевајући те како си поражен. Њихове беле заставе одавно су црне од прљавштине. Грохотом ће славити пораз једне усправљене главе. 

Слугерани - скотови из дана у дан ваљају се у сопственом смећу. Депонија скотова се толико нагомилала да ће угушити све редом. Зло се толико накупило у овој држави да ће људи кренути једни друге да уједају. Али прво ће искалити бес на праведницима. Праведнике морају прво изгазити јер су они живи сведок њихове срамоте. Онда ће скотови почети сами себе да ломе. Најјачи ће анулирати минули рад и кренути са новим срањима. Тако се то код нас традиционално одвија...

Све је тако бесрамно у Србији а јавно се тога све мање и мање људи стиди.  Не мислите да се неће платити ово стање у којем смо данас? Све се у животу враћа и плаћа. А ми ћемо дебело платити своју накарадност која из дана у дан све више расте. Претварамо се у Содому и Гомору...