Ливадски осврт...

 Стигао је јун месец уз хладне дане као да је залутао у касну јесен. Шетам кроз високу траву ливаде док ме ћутке посматрају процвали шипурци. Зрикавци праве свирке док свици на врховима травки личе на метроном ког ветар њише лево - десно. Идила ливаде је на нивоу. Идем корак по корак упијајући мирисе и звуке. То је моја лековита рута од травнатог пута. И док пређем тих хиљаду и нешто корака ако је веровати мерењу мог часовника, нагледам се триста чуда у макро свету једне ливаде. Зунзара залегла на широки лист док јој се смеју два скакавца. Свитац обавештава са врха највише травке да долазе пчеле па је ред да им се уступе цветови. Мрави ко мрави само нешто раде. Крпељи ме меркају али за сада нису ме заскочили иза ћошка. Медуника цвет просипа златни пелен као да пушта балончиће од сапуна. А ветар оживи сваку травку што је никла. А ја застанем да бих можда случајно чуо шта прича тај ливадски свет...

Горе изнад траве по околини дешава се сасвим другачији темпо живота. Тишина влада док куће дремају на сунцу. У хладовини жене седе и џакају уз кафу прелиставајући локалне приче шта се десило и сећаш ли се ти ономад кад дође... 

У даљини чује се запомагање купаца старог гвожђа којима разглас више запомаже него што се обраћа. А пас Чарли и његов ортак Аки ваљају се по трави па колико су се занели почели су да грокћу. Нису ме ни приметили а ни ја нисам хтео да им кварим игру. Храстови постројени хлад ми праве док се сунчеви зраци пробијају на моменте до мојих очију. Гугутка коју зовем Гуца лежи у гнезду, биће принове. Не плаши ме се уопште. Свако јутро дођем да је поздравим. Две чавке слећу да узму мрве хлеба. Сенчице поново снеле јаја у кућици коју сам им направио. Биће то лепа епизода гледања како оне доносе црвиће и хране дечицу своју. Решио сам да направим још један стамбени простор који није на води али на гранама јесте. Да се разграна насеље сеница у мом дворишту...

И док ходам тако ногу пред ногу ливадицом лечећи душу од свакодневних трзавица, у души топлина и на моменте као да залутам у парче раја. Можда је рај на кораку испред мене само ја не могу да погодим врата. 

Шетајте природом полако, угасите телефоне, дисконектујте се са друштвених мрежа и медија. Укључите чула и дишите лагано као да миришете нешто лепо. Неће пуно проћи времена када ћете осетити прве знаке лековитог деловања природе. Када се осетите смирено знајте да проводите квалитетно време вашег живота. Јер када се душа умири и када се препустите природи уједно учите много тога бистрећи ум и поглед. Зато вам од срца препоручујем када идете у природу будите тихи и чућете оно ваше истинско биће које не чујете од галаме данашњег света...