Црно - бели филм...

 

Отимам делиће времена које је прошло па се сместило у сећања. Пребирам снове оне сањане а никад доживљене. Сваке вечери пред сан прво скокнем до њих да их разгледам. Сан ме превари па ми сервира неке тескобне приче што данима тиште, што злокобно гребу по стаклима. Отварам очи у цик зоре уморан да сањам а даљина ме зове. Неки глас ми каже да побегнем, да утекнем, да одмаглим. Живим у земљи црно - белог филма ког режу у тамним коморама под црвеним светлом. Исецају сцене где год има осмеха. Осмех је знак среће а срећа опасна. Вођина слика на сваком кораку. Мораш да је волиш чак и у облаку...

Цик зоре најављује крештави певац из нечије шупе. Добро дошли у варош чобана. Локални главоња увалио дупе у меку фотељу што мирише на кожу. Радничка класа изумрла давно полако се слива у фабричке кругове. Свако од њих ради да плати дугове а газдама заради јахте и нове пенџере. Задовољни радник седи уз јефтино пиво, пребира светске завере. На море је ишао пре неког рата када је била много већа плата. Сада шкртари...

Црно - бели живот сваки дан има своју премијеру једне исте прежвакане приче. Непријатељ напада споља и унутра оно што је данас биће тако и сутра. Пензионери бистре политику и редовно опозицији јебу мајку. Петак је вече ево унука на скајпу раде у Немачкој. Пијани комшија одврнуо музику до даске. Крајишник четник са Титом у срцу. Победио је НАТО све до мамурног јутра када се погледа у огледало и пљуне га оно мало сутра...

Црно - бели филм никако да пукне!