Победисмо их и јебаше нам...

Не водим се на Бироу за незапослене јер то је установа која нема никакав смисао у партијској држави. Али пошто се не водим на Бироу по статистици сам запослен. Па данас ови што примају 60 еврића су и даље незапослени а ја који нисам примио ту суму водим се по статистици да сам запослен. И од ране зоре навалили незапослени да приме помоћ државе доказујући да смо економски тигар. Док сам ишао кроз варош две особе су ми тражиле паре на зајам. Једна је тражила педесет динара а друга пет стотина. Поред тога што мучени немају новца, немају ни добру процену од кога да траже. Дошло ми да их загрлим и обратим се: '' Па колеге како иде ''? Но, још увек нисам баш на том нивоу, кобељам се некако али ово златно доба уби!

Толико је жалосно стање у држави да је заправо пресмешно у какву се народ пародију претворио. Кад је немаштина у већем броју наравно да ће диктатура да цвета. Ми живимо у диктатури и једноумљу  моралних наказа. Али народ ослепео, оглувео и изгубио осећај да намирише зло. Народ се предао и саучествује у кримогеном систему. Сви нешто ваћаре, сви муљају, сви се помажу у сплеткарењу. У том гротлу нико не види да сече грану на којој седе. Пад ове нације је неминован...

И даље пркосимо читавом свету безначајним успесима као што је лична победа у тенису Новака Ђоковића. То пикање жутом лоптицом претворили смо у неку победу над читавим светом. А са друге стране то је успех од три пука дана да се развлачи преко медија и друштвених мрежа. Новак ће имати више пара у свом фонду, а ми ћемо и даље да се натежемо од данас до сутра. Да се разумемо, Новак је велики спортиста али спорт је само јебена разонода која има смисла када људи живе нормално. 

Истрошила се тема о рушењу цркве у Фатином дворишту. Не стрефи је гром, не стиже је анатема па се све усмери на победу Новака Ђоковића који је осветио небески народ победом у тенису. До душе, председник Србије је причао хвалоспеве о погинулим јунацима на Кошарама. А сећам га се добро из тог периода какав је био као радикал. Боље да је ћутао. По мени би био највећи херој онај који би спречио да се десе Кошаре и да та деца не умиру узалуд. Да је среће било никад се не би ни ратовало али док је миротвораца попут Вучића и његових сателита сваки пут ми се коса диже на глави кад они помињу јунаштво...

Лик који ме је срео на улици, видно је под притиском. Тражио је пет стотина динара. Њему победа Новака Ђоковића јутрос ништа не значи. Њему не значи ни ова помоћ од шездесет еура. Њему значи једино да се запосли али нема где. Није од неког значаја за чаршију да би се учланио и преко странке добио посао. Стога је најбоље да ''цркне'', који ће курац да живи кад може да да један усран глас на изборима. Он је у категорија грађанина Србије '' Потрошна роба ''. И пуно нас је радо виђено у тој категорији од стране власти и оних који су слугерани власти...

Да ли смо као народ званично поробљени?

Последњи знаци отпора попут оваца у тору, смештени су на твитеру и фејсбуку. Борба против диктатуре сведена је на коментаре а диктатуру заболе дупе шта се пискара у виртуелном свету. Диктатура синовци оде и на неке јебене изборе за месне заједнице и сручи сву логистику да би победила. Диктатура више ништа не оставља случају. А опозиција смотана и даље негује методе '' свак за себе ''. Док је овакве опозиције да ли она била од странака или удружења грађана, Вучић ће мирно да спава и уредно кења по медијима још дуго времена...

Јутрос смо устали са истим проблемима али је Новак Ђоковић јебо матер читавом свету. А свет јадан ено удара се рукицама о груди и кука. Наравно што би некад клинци рекли '' кад би се гађали трамвајима ''. Рио Тинто се усро од страха Новаковом победом па неће смети да прави пустош од наше родне груде. Хаг пустио Ратка Младића одма, зајеби, Новак победио не треба се качити са Србијом. Фата мучена ено је зида цркву и гази мушкатле само због Новакове победе. Јер спорт је најбитнији у животу. Каква ратна сила, каква економија. Новак кад опали лоптицом свет се затресе...

Ја и даље волим Новака као спортисту али ова његова победа мени лично ништа не значи. Та врста забаве и разоноде добиће значаја када нам животи буду имали опет неки смисао, просперитет и економску сигурност...