Место у рају за њих двоје...

 Сањао сам ноћас рајске вртове и поток где се лептири играју са цветовима свих боја. Осећај је био хиљаду пута већи од сваке лепоте коју видех овде на земљи. Испод дрвета дебелог стабла седели су моја сестра Драгана и мој зет Звонко. Били су срећни, растерећени док је у даљини ветрић миловао планинске врхове. Пробудио сам се срећан у овој несрећној планети препуној туге, смрада и лукавштине. Био сам захвалан том сну који ми је пружио лепе призоре...

А доле испод облака леже гробови наших преминулих које обилазимо и оплакујемо. Сан ми је појачао сећања на две анђелске душе које су живеле. Та љубав била је у непрестаним подметањима похлепних фамилија и лажних пријатеља. Трудили су се свим силама да ту љубав из само њима познатих разлога раставе. Они су знали боље од њихових срца шта треба волети и кога треба изабрати. А њихови распали животи, бројни разводи нису били баш нека стручна препорука за саветодавце...

Ипак та љубав између њих двоје била је гранитна, јака и неуништива. Само је смрт успела ту љубав за кратко да победи и да их растави. Сан ми је показао да су ипак њих двоје победници уз Божију помоћ. Сад им мишеви ништа не можете. Њихова срећа је надвисила све ваше горчине, простаклуке, узалудне обиласке гатара. Увек смо се смејали када на прагу улазних врата стана стоји намазан восак са длакама, ноктима и осталим тричаријама. Ја сам им предложио сачекушу али нису ми дали, рекли су нека их, себи чине не нама. Штета, био сам расположен за престрављивање....

Знала је некад давно да дође делегација фамилије. Запуцају они тако и седну па провоцирају моју Драгану. Мислили су да ће својим појавама да пониште ту љубав између ње и Звонка. Трпела је моја сестра из љубазности бројне геачке глупости. На жалост никад ми нису дали да ја то мало претамбурам и рестартујем. Те делегације после тога никад више нису долазиле нити говориле са Звонком и Драганом. Прошло је неколико деценија и десило се то што се десило. Прође три месеца дуга од смрти Звонка а онда се повампирио представник те делегације да се распитује око имовинско материјалног стања покојног Звонка. Рођака која себе представља као вољени сестру. Она је сад фина, уљудна, човек би рекао да је обожавала Звонка и његову супругу. Али она је прва кренула у акцију '' ДАЈ ПАРЕ ЉЕБ ТЕ ЈЕБО ''. Јер знате, кад лав умре прво лешинари дођу да се отимају око његовог меса. И ова персона је то доказала. Ето после толико деценија напрасно се родила та љубав и жал за умрлим рођаком.

Ја заиста не знам да ли је Звонце оставио нешто неком и да ли има нешто за шта ће се фамилија борити. Мени то није важно уопште. Мени је жао кад видим колико људи могу да буду оне слине отрешене на тротоар. Госпођи неко из Косјерића ( и то се сазна лако ) је дао све потребне информације. Али никако да се  питају ти '' брижни '' ко ће платити гробно место, како сте се снашли за сахрану. То није важно, важно је само госпођино похлепно дупе. 

Како је Звонко преминуо не можеш да останеш жив од свезнајућих алапача. Па је једна госпоја ономад спопала моју мучену мајку са правним изливима тумачења. Нећете добити ништа, ауто Звонков не смете возити, требали сте да га сахраните у Ваљево. Иван да иде и да моли председника за посао ( е ту сам највише попиздео ал ајде сад нема везе). Тада сам схватио колико су људи неотесани и посесивни да задиру у приватност других. Нашла се да трошти мућеној жени која сваки дан оплакује изгубљену кћер и зета којег је волела као да јој је син. Ако не знаш шта да кажеш ти ћути и продужи даље. 

Серем вам се у паре! Мени је највеће богатство било то што сам имао живот са мојом сестром Драганом и њеним супругом Звонком. Што сам преко четрдесет година познавао велике људе и са њима причао, радио, стварао, радовао се и туговао. То је оно право богатство које лешинари никад неће разумети ни имати...

А сан о Звонцету и Цаци био је знак да се не трошим на пропадљиве лешинаре. Победили смо их заувек. Сад смо у правом облику среће. Чувај душу и не прљај је са онима који су блато прихватили као начин живота. 

'' Љубите једни друге, као што ја вас љубих, да и ви љубите једни друге. По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом '' - Исус Христ.

Испричах вам ову причу чисто да знате како неки покушавају укаљати анђеле на небу не схватајући да су немоћни и да својим поступцима обезбеђују вечно летовање у паклу...

Ви што оговарате и лажете не постижете ништа. Само сами себи навлачите проклетство. Не грешите више, живот брзо пролази да би га арчили тако што ћете лупетати лажи о мени или неком другом. Живи свој живот и пусти друге да живе...