Замењени путокази...

Има оно нешто што нас води у бездан пакла а да ми то не примећујемо. То вам је као да неко на раскрсници намерно замени путоказе па ви кренете тим путем убеђени да је прави. Исто тако је и са вером у Бога. На раскрсници духовне стазе има пуно путоказа а да ли су путеви прави? Зато нам је Бог дао смернице и заповести којих треба да се држимо како би све време били на правом путу. Зашто смо скренули са духовног пута којег нам је даривао Христос? На жалост његово име се често злоупотребљава као у примеру када неко намерно окрене путоказе. Данашње стање верника који се крсте у име Христово је опасно јер не иду путем заповести Бога већ путем који је погубан по душу. 

Зашто нам се вера у Христа потпуно усмерила на материјализам? Ми смо кренули путем где је неко очигледно заменио путоказе па смо убеђени да је пут прави. Али авај! Данашњи верник под именом Христа верује да му је душа Косово и Метохија, да је свака грађевина од цигала и малтера светиња и да су сви ван веровања сотоне и непријатељи. У том општем схватању материјалног као спасење бројне душе су на сигурном путу у пакао. Јер у таквој вери превише је зла, мржње, свађа, немира, осуђивања, отровних речи и сукоба. То су знаци и упозорења да је такав пут погрешан и да је време да се стане и врати. И ако на путоказу стоји име да је то пут за место у које сте кренули, не треба му слепо веровати. Такав пут који постаје све опаснији је сигуран пут ка амбису. 

Ако сам у вероисповести православан то не значи да сам спашен пуким именом да по неком аутоматизму сам већи, бољи, чистији од осталих. Ако тако мислим онда сам горд и у прелести. А ако сам горд онда је то супротно од оног што Бог говори.

'' Али мени Бог показа да ни једнога човека не треба звати поганим или нечистим '' - Дела Апостолска ( 10-28) Апостол Петар...

Ако је Господ апостолу Петру јасно поручио да не прља оно што је он већ очистио, ко смо ми као мали верници да друге називамо ван наше вере поганима? Ако их тако називамо онда нам је срце погано јер из срца долазе речи. Ако из срца излази мржња онда је у њему зло посејано...

Деценијама наша православна вера све се више понаша политички а све мање буди у верницима љубав, праштање и покајање. И жалости се срце моје видевши површност свештеничких дела. Све се претворило у зараду и згртање новца. Док верно стадо једва намиче крај са крајем, духовни пастири се бахате и то је грех који утиче на бројне људе да се окрену од вере. 

Један млад човек све време кроз веру обраћа се другима са мржњом, претњама, злим и отровним речима. Он је убеђен да таквим понашањем иде правим путем. Нико да му објасни да је то пут пакла. Јер ако си Хришћанин онда око тебе ходе мир, спокојство, доброта. Не можеш Божије законе кројити како је теби лакше јер то је разбојнички пут а не пут праведника. Тај млади човек је разапет незнањем и преваром. То је тај погрешан пут из најбољих намера али на раскрсници путоказ је неко заменио. Али све што даље идемо тим погрешним путем морамо пратити знаке поред пута. Нећемо ваљда ићи кроз живо блато јер на путоказу пише асфалт. Имамо очи, уши, нос и сва она чула која ће нас упозорити на опасност. 

Спасење није ни Косово, ни храмови од цигала и малтера, ни иконе на зиду, ни крстићи окачени о ретровизоре, ни Србија, ни традиција. Спасење душе ако верујете у то су дела! Спасење душе су молитве искрене, праштања и помирења са свима, покајања и доброчинства. То је једини начин да се душа спасе. Не спашаваш душу своју ако око себе сејеш зло, ако подмећеш другима, ако мрзиш оне који нису твоје вере. Замисли да је Бог као ти. Не би овај свет потрајао ни секунде. Све би нас спржио...

'' Блажени су миротворци, јер ће се синови Божији назвати ''. - Беседа Исуса Христа...

На крају овог мог малог покушаја да објасним и помогнем оставићу две главне Божије заповести:

1. Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом и свом мишљу својом.

2. Љуби ближњега свога као себе самога. Све што хоћете да вама чине људи, чините и ви тако њима...