Чобанијада у Косјерићу...

 

Нове закрпе на старе рупе. То вам је нешто слично када је уместо Милијана постао председник општине Жарко. Е такве су нам и улице пред сваке Чобанске дане. Скидај стару закрпу и тури нову па нек се улице шарене до имбецилности. Јер када је Милијан склоњен турен је Жарко а суштински проблем није уопште решен. Какве су нам улице таква нам је и власт. Рупе и закрпе. Закрпе чине власт а рупе у законима попунили су стратешки послушници...

Косјерић и даље форсира давно пропалу манифестацију Чобански дани. То је одавно обесмишљена манифестација која се претворила у најобичнији вашар кича и шунда. Традиција ту дође као нужни декор. Од једне заиста импресивне манифестације временом су политичари је свели на обичан вашар где завијају певаљке Зорке моторке са зурлањем крештећих оркестара. 

Кажу да се манифестација враћа на брдо Град. А брдо Град више не личи на себе. Пут до њега је очајан, препун рупетина и испуцалог асфалта. Некадашња бина је уништена а она кућица трула. На ливади зјапи она ружна гомила бетона неуспелог бизнис плана. Викендице се праве како се коме навре, нема никаквог плана ни стила који би брдо Град учинили препознатљивим. То више није оно брдо Град којем смо се дивили. Најбоље би било да дате брдо Град Стаматовићу да од њега направи бетонски рај...

Дошла су нека друга времена где културу представљају некултурни и полуписмени елебаци. Зато Чобанијада све више личи на отаљавање и морање а не организовање из љубави према традицији, селу, прошлим данима и сл. Реално, Чобански дани су одавно мртви само нико нема муда да прогласи смрт. Ко и признање Косова. Сви се надају да ће то урадити неко други а до тог другог правимо се луди да је наше и ничије друго. И по таквим ставовима смо познати годинама...

После свих Чобанијада увек се појави председник који за медије каже да су ово били најбољи до сада и ако су можда најгори икада. Сви лажемо једни друге и у тим лажима смо прихватили такав живот. Па нам сад нове закрпе на улицама дођу као технолошко чудо и брижну власт која несебично одваја средства да нам варош бидне љепа ко ђетиње дупе али пре мењања пелена.  

Док нам општина из дана у дан умире ми се замајавамо пропалим вашарима у којима једину корист имају музичари и кафеџије. Од оваца остану само оглодане кости за асталима. Од чобана само кожна фрула да пирне народ свирајући песму о златном добу. Да су Чобански дани били неким чудом за време избора па Егзит би био Пасуљада код доњег Прдовца. Дошли би сви политичари хеликоптерима. Вулин би искакао падобраном, Ана би слетеле са розе хеликоптером на вр' брда Град. СНС би лично асфалтирао пут до брда чак би прошао и татину ладњачу ако треба. Па би на позорници била традиционална лагарија. То је такмичење у обећањима где се политичари такмиче у лагању народа а народ гласа за најбољу лаж. Победник добија четворогодишњи мандат...

Из Јагодине би дошао Палма са патријархом, Марјан Ристичевић би напустио преговоре са опозицијом само да види Чобанијаду. А нашем Жарету било би пуно срце када би му дошао Вучић и на бини га загрлио ко ономад оног Нецу Стефановића. Мада верујем да би Љајићевци имали сличне влажне снове да буду Шапић. Била би та Чобанијада више Крканијада. Од Чобанијада остало је само оно на крају ЈАДА...

Ипак за Чобанске дане фалиће нам Милијанче Стојанче. Да се не лажемо, Жарко Милијану није ни до колена. Милијан је имао наспрам Жарка ту неку врцавост у наступу а овај је као лоше програмиран робот коме фали рам меморије а и процесор му је спор. Заправо Жарко треба само да се појави, смешка и маше јер за сложене реченице није баш програмиран као његов претходник. Али то је ваљда последица силних тура камионима, седиш сам у кабини, врнчиш волан и ћутиш препуштен мислима док се преслишаваш лекција из економије како би завршио факултет у вожњи... 

Па срећни вам предстојећи Чобански дани...