Фантом слободе...

Долазим ти као фантом слободе и зато покажи што знаш. Долазим ти као фантом слободе да те водим равно до дна! - Џ. Штулић

Горе табани на усијаном тротоару, капљице зноја клижу се низ врат. Спарина стеже овај мали град. Људи су побегли да зараде чамотни динар, главе им вире из малињака. Суша не иде на руку ником, знојава надница капље до сна...

Динар је горак за поштеног човека тера га на доле да савије кичму. Хоћеш редовну лову продај нам душу, заиграј у наше коло док ти не сатремо ноге. Кад занемоћаш бићеш бачен као лименка испијеног пива. Уморан од свега листаш дневну штампу исписану лажима. Тешиш се да ће Европа да пукне пре него ти од муке. Проклињеш обележеног кривца по вољи власти кривећи га за све. Ујутру се будиш уз шкрипу зглобова на раскрсници чекаш комби за превоз робова. Јебене кише нема и даље малина је пожутела...

Лоше прикривена жеља далеки циљ, рутинско свођење рачуна за мајмунска лица. Провинцијски бал с пјесмом на крају растурила се ноћ. Заспао сам над отвореном књигом окована свијест у златном издању. Долазим ти као фантом слободе. - Џ. Штулић

Дрма те криза идентитета у огледалу упорно тражиш изгубљени лик. Ко ти је посрао живот вазда се питаш и где су године узалуд прошле? Почињеш да бледиш у старца испуцалих бора као сува земља од суше. Гомила кретена воде твој град стругајући гузице о кожне фотеље. Док се ти знојиш у врзини туђег малињака њима клима хлади муда. У паузи гледаш модра лица и изгубљен сјај у очима. То што зарадиш скрцаћеш брзо носећи полупразне кесе из продавнице. Поскупело уље, поскупеле цигаре шапатом констатују робови. Искључујеш уши док ти се глава пуши од нагомиланог беса. 

Видио сам бијес тврдих момака, демонска игра одбачених људи. Тко је заузео мјесто у рају поштење или власт? Тко је хвалио царево одело? Патуљци с насловних страна. Џ-Штулић

Проћи ће сезона лета, покуцаће на врата прва зима. Питаћеш се где ти је лето прошло пизда ли ти материна? Отворио си широм прозоре позивајући освежење споља. Са улице жмирка распали лампион. Гасиш светла и ТВ, лежиш непокривен. Чекаш да сан упали снове док си знојем обливен. Пре него што заспиш није ти јасно како си заглавио у земљи слугерана? 

Није ово прича о аутору текста, ово је само разговор са фантомом слободе који је некада живео у већини данашњих људи. Зашто смо yбили нашег фантома слободе да би владали над нама фантоми шљама? Пизда ли нам материна глупа...