Оговнавање...

Бавим се собом дуго времена. Поправљам своје слабости, грешке колико се може. Цео живот заправо радим на себи не би ли био бољи човек. Са друге стране увек ћете имати оних који се баве вама. Ма колико ви постали бољи никада нећете бити по мери оних који се баве вама на основу рекла - казала.

Сагледавајући људе који се баве туђим животима примећујем да су у зачараном кругу оговарања. Рецимо Милојка оговара Радојку код Добринке. После Добринка оговара Радојку код Миладе. А Милојка оговара Добринку код Радојке. Радојка оговара Милојку код Добринке. Милада оде па оговара Милојку код Добринке и Радојке. И тако то цео живот...

Не каже се џабе за Косјерић да ако прднеш на Ваочу до Белог гаја кажу да си се усро. И то је тако вазда било и биће...

Најјачи су ми ликови који ме уопште не познају а уживели су се у трач па причају о мени као да смо цео живот заједно. Дробе тако приче и мало додају своје верзије па на крају испаднеш чудовиште. Људи уопште не схватају да се то исто и њима ради иза леђа. Нема ко није оговаран и ко није био мета бројних глупости. Знамо да будемо рђав народ па кад нама нешто није по вољи у стању смо да све свалимо на недужне људе. И увек је било то да ће се сви окомити на поштеног и прихватити о њему лаж него се успротивити неистинама. То нас чини слабима и народом који никада неће имати културу и уређен живот. Нешто нас тера да једни другима копамо јаме како би упали у њих. 

Трачеви могу људима нанети и проблеме а то је заправо циљ рђавих људи. У њима се накупи тог неког зла па им је одушак то што неком другом нанесу зло. И све то се заправо њима враћа кад - тад...

Деценијама једи другима пљујемо у двориште. Деценијама градимо животе на непоштењу и злу. Данас када видимо оволики неморал нема шта ту да се чудимо. Сами смо пустили да се створи пакао. За ситне интересе смо у стању да неком уништимо породицу. Не презамо више ни од чега само да би задовољили своје сујете. Ми смо постали покварен народ одавно. Сами себи ломимо будућност а увек нам је за то неко други крив. Па рецимо неком изгазиш њиву и уместо да се изглади ситуација, тај ће тог мученика да разапиње као највећег олоша. Све то само да прикрије своје зло дело. Чинимо зло и бранимо се злим делима. То нас чини народом којег ће цео свет презрети. Али ми смо у стању и то да образложимо како смо заправо ми јединствени и из чистог зла оће да нас сатру. То што деценијама ми сами себе сатиремо е о томе не треба да се говори...

Зато кад разјапиш уста да неког оговараш сети се да ће чим одеш и тебе оговарати. Јер то је зачаран круг који непрестано тражи да то радиш. То је духовна болест. То је грех који нас уништава...

И кад кажу да неког оговарају знајте да више приличи рећи оговнавају...