Све је поскупело а образ никад јефтинији...

 

Држава нам је у ропцу. Народ постаје нервозан и зао. Полако се и оне најмање битанге претварају у велике. Свака шуша узима законе у своје руке. Цивилизован човек постаје угрожена врста...

Треба ли шта још писати? Ни сам више не знам...

Људи упадају у психоделију сопствених илузија. И ако су разоткривени у лошим поступцима они не стају, они још горе гризу јер нема оне разумне већине која ће их зауставити. Ако мислите да је то безазлено онда ни ви сами нисте свесни у ком стадијуму нам се друштво налази. Отимање од других је прећутно. Ко се успротиви ајде да га изгазимо. Све оно што Вучићева власт ради опозицији то сад раде и ова најмања шуша према онима који се успротиве њиховом злу. Хаде да га облатимо да данима причамо најбизарније лажи. Хајде да лажима оправдамо наше зле поступке. И то тако штека и штека док неки појединац не буде пукао и направио хаос. И хаос се призива. Можда је баш тај хаос цунами који ће почистити све пред собом. 

Не ваља никако дјете! Тако једном рече једна бака. Људи су се много искварили. Много је похлепе, много је зла. То ти дјете мора искијати на неко зло. Те баке више нема нигде. Напустила је животну позорницу. Можда је причала свима те мудрости али питам се колико је њих хтело да је чује. Већина ће се смешкати и у себи рећи баба излапела. И сви ми који вичемо народу да се уразуми имамо дијагностику будала. Џаба указивање, џаба трошење времена. Народ је заслепљен таштином, сујетом и заједљивошћу. И стари народ памти да је то увек тако било пред неко зло. А ја ипак мислим да је то зло призивано да дође. На жалост увек се рестартујемо преко несрећа, лелека и крви. Никад да станемо и послушамо разум и савест. Вазда јуришамо у пакао и десетковани истетурамо из њега. Чим се опоравимо ето нас поново на јуришање. Заиста не знам да ли има уопште лека за нас...

Све је поскупело а образ никад јефтинији...

Очас посла те изда од најрођенијег до оног познаника. Очас посла те зајебе пословни партнер, родбина, пријатељи, познаници и сарадници. Није то продаја за нешто велико, то се сад свело на дај шта даш. Јебо образ, јебо част дај неку корист. И полако једни другима окрећемо леђа и замерања се гомилају. Постајемо сатарени јер више не знамо ко се са ким замерио и са ким можеш да станеш на улици. Сатарена времена...