Живот у Србији за време пандемије...

 

Пандемија ковида  пробудила је у човечанству страх. Неко се побринуо да у првом налету изађе у јавност теорија завере. Када се та пандемија попримила у велики број људи кренула је друга страна она вакцинисана. И на крају добили смо страх и подељено друштво. 

Примио си вакцину али ниси заштићен. Прими и ти вакцину па да будемо сви вакцинисани и незаштићени али са мање '' последица ''. У принципу сви смо угрожени да ли били вакцинисани или не. У временима као што су ова сада моћ непроверених информација је огроман. Са једне стране и само здравство изазвало је огромну конфузију код народа. У почетку пандемије ковид је био најсмешнији вирус у историји да би за кратко време наш председник Србије почео да прича о гробљима и опасности. Некако је то било јако чудно гледати Вучића како нас упозорава о опасности ковида а још нам стоји у сећању његово церекање са Несторовићем о најсмешнијем вирусу. 

Ради ли вакцина или не? Кажу да ради тако што смањи последице ако се заразиш ковидом. А онај ко није примио вакцину тај може да има веће последице и мању отпорност. И све информације су заправо може, требало би, ваљда, могуће итд. Испоставило се да једна доза није довољна па су ту друга, трећа и четврта. Да нису говорили о првој као спасоносној можда би сада ова четврта имала неки смисао. Проблем је у томе што смо се у току свог живота сви вакцинисали са једном дозом вакцине и ставили тачку на одређене вирусе. Са ковидом то није случај. Сећам се као дете да сам прележао овчије богиње и да сам стекао имунитет. Ко прележи ковид он нема стечени имунитет. А можда и има? А можда и нема? 

Конфузно стање о ковиду доводи људе да иду из крајности у крајност. Имамо антиваксере и ваксере. И једни и други се понашају ненормално. Ваксери траже да се невакцинисани макар на силу вакцинишу. И ако су вакцинисани они могу да преносе заразу и да им пренесу заразу. Ови невакцинисани ито то могу као и вакцинисани. Али вакцинисани имају те '' веће '' шансе од невакцинисаних. Можда да а можда не! Нигде званичних и прецизних података нема. Све је на можда да и можда не. 

Да се разумемо ја нисам антиваксер али нисам ни друг ваксер члан библиотеке који се пува са чланском картом по улици. Мени не треба ТВ да ми говори да после срања у клоњи перем руке. То сам научио давно код покојне Милке Обрадовић у основној школи. Учила је школа некад ђаке о хигијени, не мора ТВ да ми каже опери руке после срања. Ваљда је нормално да опереш руке после блиског сусрета руке са говнима које је само раздвајао тоалет папир. Мода јесте а можда и није? Добро сад се шалим...

Држите дистанцу. Може само једна особа да уђе у просторију те и те величине. И онда видиш како једна особа оде у апотеку. Нема ваздушних прочишћивача па вируси праве журку. А испред нагурао се народ један до другог и ћућори. Дистанца само важи у просторији а напољу можете и да лижете једни другима руке. Тако је исто и пред банкама, поштама. Уђе човек у пошту и кашљуц, кашљуц. Честице из плућа пиче по ваздуху. Уђе онај други и налеће на те честице. Маске на лицима немају ту густину ткања које је мање од потенцијалног вируса. Ткање или густина материјала маске наспрам вируса је као густина кафе кад перете шољу па она пичи кроз ону рупу са рупама на судопери. Маска евентуално штити ако неко кине па пљувачка падне на маску а не директно на лице. Али маска се после тога одмах скида и баца али не на улицу него у канту. 

Имамо парадокс  свему. Држите дистанце, чувајте се. А онда видиш првог председника државе не носи маску. Па се одржавају страначки скупови, па Егзит, па Гуча, па испраћај у војску сина Вучићевића власника Информера где дође председник под шатру без маске. Каква дистанца какве пичке материне. 

Онда имамо баналне теорије које је народ прихватио као стварне. Убацивање чипова кроз вакцину па ће преко 5Г мреже да их Бил Гејтс обара кад му је воља. Научна фантастика која је заживела у народу. Мени је лично пресмешна али и са друге стране је жалосна да се примила као истина.Па људи лепе кашике и виљушке на раме. Јаоо магнет кроз вакцину. Да ли је неко пробао да стави пластичну кашику. Запрепастиће се да и она стоји као метална. Мора да је то неки ванземаљски магнет који привлачи и пластику. Нема то везе са глатком површином кашике и порама коже и евентуалним знојем на рамену. Нема то везе са ваздушним притиском између равне површине кашике и коже. Ма какви то, мора да је неки магнет у питању...

Да се умире умире се од ковида. То су чињенице. Болест је присутна и то добро знају они који су је преживели а и знају они којима су преминули најмилији у породици. Био ковид завера или не ми морамо схватити да нас убија, отежава начин живота. Можда би све ово било другачије да смо у старту имали озбиљан приступ од струке до врхушке власти. То нисмо имали и све се отело контроли. Народ је слуђен. И ја сам први збуњен понашањем и једних и других. Ковид је разголитио све наше врлине и мане. Отуђили смо се једни од других. Усрали смо се од смрти. Постали смо себични, уплашени, параноични и завађени. Претварамо се у једно сумануто друштво. Када је у питању страх за сопствену гузицу спремни смо да вежемо људе и рокнемо им вакцину само да би се ми осетили сигурније. А људска права, људске слободе и разумна сагледавања ко јебе. 

Здравство нам је срозано на најнижу лествицу поштовања. Поверење у лекаре је скоро па уништено. Бога молиш да им не паднеш у руке и потпуно разумем тај страх у народу. Али исто тако не могу да разумем зашто тај исти  народ на гласањима бира најгоре људе који им у будућности пружају страх, немаштину и немоћ. Народ који се плаши Бил Гејтса а не кримогене власти није нормалан народ. Мене је страх да не дође време када ћеш из своје куће да излазиш опрезно да те не заскочи нека битанга и убије због нечега. Појешће те мрак ове демократије у Србији. Опасно срљамо у такав систем друштва. 

Да смо бирали најбоље, најчеститије људе на власти можда данас не би имали овакав живот. Ближе се избори а ми и даље верујемо да смо економски тигар и да је за све крив Драган Ђилас. Опет ће народ гласати најгору врсту људи и лепити кашике на рамена. Опет ће исти владати страхом и заверама. Опет ће бити неко сасвим пети крив за све само нећемо ми бити ни за шта криви а криви смо за све!