Више не могу да разумем нашу цркву у Србији. Реторика свештенства се претворила у политику. Не чује се у проповедима Христос спаситељ. Све време се проповеда Косово као Српска душа. Изгледа да се сад мора говорити Помаже Косово! Косово ти помогло! Јер испада да је Косово неко божанство ком се мора приклањати и клањати и веровати у њега...
Косово јесте део наше историје али није ни божанство нити душа Србина. Те пролетерске пароле у паковању СПЦ-а пролазе код оних који уопште не схватају да је православна црква Христова и да постоји само ради Њега. Ништа! Али ништа не сме бити важније и прече од Христа. Ако си верник мораш то схватити. Ако си атеиста онда немаш шта да тражиш у читању ове приче. Црква је поманитала. Понаша се бахато, осионо и само фале одреди инквизиције. Зашто је то тако заиста не знам али оно што видим не личи више ни мало на ону цркву која је окупљала верни народ да се моли Христу за спасење душа. Црква нам се претворила у странку која кокетира и са најгором врстом људи. Наравно и то би било нормално да се ради о покајницима али не! Црква склапа пословну политику са странкама које су на власти а у тим странкама обитавају кримогени кланови. Црква саучествује у неделима која се дешавају у Србији. Црква не опомиње народ за недела. Црква не позива на мир и љубав, на праштање и покајање. Црква је почела да маршира улицама. Црква је почела да прави циркус од себе почевши од Цетињског устоличења. Ево јуче је поп скакао падобраном на манастир Ђурђеви ступови. Шта је идуће на реду? Жонглирање крстовима, витлање кандилом, бацање требника са рамена? Не приличи цркви да се глупира. Црква мора бити Христова црква покајања и праштања а не мајмунисања!
Ја заиста више не познајем нашу цркву. Владике се понашају богаташки бахато. Сви у раскошу и сјају материјализма. Зуби као бисери, рукице меке и неговане, мантије бљеште. Нигде ту не видиш монаштво. Ма ни да се назре она скромност покојног патријарха Павла. Гламур попови на естрадној позорници и друштвеним мрежама. Ох како ће Бог да завали шамарчину овом раскошу и сјају његових пастира. Срећом Христос пострада за људе. Да оста по старом завету саџго би нас ђутуре својим гневом...
Верник данас нема где да оде и олакша душу. Коме да оде? Попу који је надркан ко шалтерска службеница? Руку на срце нису сви такви али одавно такве не видех нигде. Где је та заједница у духу Христа да помаже народу? Где је уопште таква заједница где се људи испомажу, брину једни о другима? Па то не постоји. Црква служи да те венча, крсти, освешта свашта нешто и сахрани. Исто ко кад одеш у општину за неке папире. Никакве разлике! Не постоји тај живи хришћански живот у ком би видео живе примере добротољубља. То не постоји али зато постоје корачнице, ми ћемо њих вако и нако, Косово!, Косово! Српске светиње! Проливена крв! Ааааа, аааа ,га, га, гу, гу. Па има ли краја овом понору нашем?
Неки дан гледам видео снимак како поп освештава трактор. Уместо да каже да је најбитније да онај који њиву оре буде веран Богу и да се држи Његових заповести и да ће тако стећи балгодат. Али не! Освештај ми попе трактор и то је то. Поп иде око трактора и кади, после обављеног посла узме који динар и свако својим путем. Онај што је сео у трактор псоваће неђељу свету и све по списку кад му се навре а поп ће по завршеном послу отићи кући. Где је страх од Бога? Где је суштина Христових заповести?
Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом, и свом мишљу својом.
Љуби ближњега свога као себе самога. Све што хоћете да вама чине људи, чините и ви тако њима. - Исус Христ.
Данас је крстовдан. Чујем неки дан каже нека жена да се мора постити. Ох како је то лепо чути. Али иста та госпоја ће ћапати посну храну и блебетати најсочније трачеве о другима. Она ће постити храном али душом неће и самим тим њен пост је ништаван. Али већина народа пости да их не би потерао неки баксузлук. И то је општа појава сујеверја. Нема ко да их учи и научи. Сујеверје и паганизам су се одомаћили у православљу. Ко да им каже да је то лоше? На жалост нема ко...
Ко ће да објасни оним младим људима што на стадионима пале бакље и туку се да то није православље већ разбојништво? Нико им неће рећи а они су убеђени да су Богом дани. Па развуку транспарент да су велики православци. Нисте драга децо православци ви сте на путу разбојништва и разврата. Христова вера се не исповеда хајдучијом и насиљем. Ко ће да каже онима који по цео дан мрзе људе друге вере да је то ђавоље и да је пут ка паклу? Нико неће рећи јер таква атмосфера у друштву одговара тренутној политици. Има ли ко у цркви да завапи и позове народ на покајање? Не чује се нико. Утихнули праведници. Утихнули беседници. А можда и вичу али не можемо да их чујемо од корачница, урлања и сиктања.
Да ли си се икада запитао где је твој духовни мир све ово време живота? Када си задњи пут имао спокојан дан? Упао си у замку мржње и по цео дан арлаш како не даш Косово, како не даш светиње у Црној Гори. А где је светиња у теби? Ко си ти заправо? Да ли је твој Бог нервозан? Да ли мрзи? Да ли ти је оставио заповести '' мрзи ''? Није јер Бог није такав, ти си такав јер не размишљаш о Божијим заповестима. Прочитаj поново заповести које ти је Син Божији дао. Ено их у овом тексту болдирани су да боље видиш и лакше приметиш. Прочитај их и смирено покушај да разумеш сваку реч. Потражи суштину и видећеш твоје тренутно стање у ком се налазиш...
Ја нисам ни пророк ни свештеник. Али јесам само човек који види оно што се дешава. Ја сам ништаван да причам о Богу. Али не смем ни да прећутим догађаје који нас воде у пропаст. Волео бих да нам се црква врати у првобитно стање у ком би била уточиште верника. Пазимо на време јер мало времена свако од нас има у овом животу. Очас посла смрт те заскочи. Шта ћеш Богу рећи? Да си једном католику псовао матер? Да си навијачу партизана разбио главу јер си звездаш? Шта? Ти Боже ниси звездаш? Па мени су рекли... Или ћеш рећи да си постио на Крстовдан а говорио си ружне речи о комшији, брату или неком другом. Шта ћеш Господу рећи на крају свог живота? Да си бранио светиње тако што си јебао матер свима и витлао палијом? Да си заслужио рај зато што си разбио нос неком ван твоје вере? Да си донирао цркви а сиромаха на улици ниси ни видео? Да си прескочио невољника а попу си одрешио кесу? Да си тајно ковао план да уништиш брата свог? Да си седео са истомишљеницима и поспрдао се другима. Остављам ти да сам нађеш још примера шта ћеш рећи...
А ви данас ако већ постите онда ред је и да опростите дужницима својим како би Бог опростио дугове ваше...
