Јутарња рутина новопечене домаћице мушког рода...

 Јутарња рутина уз кафу. Напољу мусаво сунце израња иза брда пипајући ми лице кроз гране беле врбе. Знатижељно ме посматра сеница чекајући доручак од мрвица. Улазим у кућу, палим рачунар на дугме нећу ваљда бренером. Листам фејсбук на ком се прво појаве спасоносне гатаре које вам враћају одбегле љубави. Ту је по неки цитат Ива Андрића да се мало правимо паметни док у исто време куцкамо амин испод огласа за продају библије. Време је да се оде до продавнице...

Ђаци буновно бауљају низ улице. Капуљаче на главама као општи тренд. Ганг стајлинг је у моди. Видели смо у Новом Саду да је стајлинг идеалан за напредњачка парадирања по улици. Сукћу аутомобили, нису избори већ тате и маме возе децу у школу. Не ваља шетати, ваља децу спровести од кућне капије до школске. Авантуре пешачења до школе све ће ређе бити. У продавници сам био бржи од неколико пензионера. Значајно сам их погледао као победник овог јутра. Нешто сте ми спори! Победа! Наравно спрдао сам се у себи. Али ипак ме је претекао Шустер. Појави се са све сиром у руци и шеширом. Стигао је у Сунцокрет продавницу пре мене чак из Пантића. Не вреди шампион је шампион. Ето ти сад твоја победа Иване. 

Као узорна домаћица правим се да знам шта радим. Врзмам се по рафовима правећи фацу искусног купца који зна где је шта. А заправо се сваки пут вртим у круг носећи цедуљче са списком шта купити. Али полако напредујем из дана у дан. Еуропром ретко посећујем највише због нереалних цена и руку на срце танке разноврсности робе. Домаћинску атмосферу им чине људи који раде и без њих то би више личило на неки магацин.  По рафовима подсећају на некадашњу продавницу код пијаце али по садржини робе нема ту ни мало сличности. Штета јер су ми успутни и најближи. Али потврђују ону народну да је преко прече а наоколо ближе. То се највише односи на новчаник...

Мерица је супер али тамо идем кад знам шта хоћу. Кад дођем и продавачице ми кажу '' изволите '' ја се јадан сатарим ко да сам на испиту. Чекај, шта сам спремио? Где је цедуља? Јел смеју пушкице? Па учио сам цео дан и чак цедуљче под јастук ставио. Па почнем да се осврћем хоће ли ми ко шапнути шта да тражим. Ако некад видите ред испред Мерице од врата па до хотела Олимпик знајте да сам ја купац и покушавам да се сетим шта да купим...

Посебан догађај моје јутарње рутине је када одем до трафике. Сваки пут спремам неку зезалицу. Најомиљенији продавац ми је Цица или како кажу Цица Ршумова. Харизматична са врцавим хумором уз опаске које ме увек засмеју. Ретко је то данас видети и доживети. Зове ме Иван Грозни због мојих писанија на Мислионику. Ко зна колико пута у тим нашим спрдњама ми је синула идеја за текстове и сатиричне осврте...

Враћам се кући. Поздрављам мог школског друга. Носи пакет минералне воде. Зезамо се да их сипа у каду и прави кућну бању. Препоручио сам му да буде газирана па да има утисак да је у ђакузију. 

Пет аутомобила сјурило се низ Милеву Косовац. У њима вире мале главице и ђачке торбе. Не возе деца већ родитељи. Чисто да знате, фина су наша деца, још нису почели да краду аутомобиле од родитеља. Јабуке нико више не краде. Моја генерација је крала јабуке кад пођемо из школе. Сада нико не краде јабуке. Ено их труле по авлијама. Мада кад боље размислим моја генерација је још у првом разреду упала у кримогене кругове. Еј! Крали смо јабуке! Није ни чудо што је држава пропала. Куку наопако па ја сам био лопов. Како ће то да ми натрљају ови на власти ако се кандидујем за председника општине. Зар да вас води овај лопов? Зар да гласате за крадљивца јабука? Информер ће написати како сам украо јабуку из дворишта једне старице која је клекла, тукла се у груди и кукала. Оте ми јабуку овај Ђиласовац! Тачно је то било иљаду и осамдесет и неке прошлог века. Срећом изгустирао сам у раној младости лоповлук па ме то више никад није интересовало. Ја сам лоповлук прележао као богиње...

Комшинка Мица чисти око контејнера. Мислио сам да ми се привиђа. Еј, неко нешто ради за опште добро. Покупи сав отпад који се расуо око контејнера јер јој је ружно да види. Па куд ћеш лепшег краја ове приче.