Цедим последње капи осећања за дане прошле и будуће. Пресушила стара чесма па никог више не умива. Између четири зида шапућем своје исповести. Сећања класификујем не би ли нашао тренутак када је све пошло низ брдо. Нигде никога...
Ох тај косач неуморно ради. Ох ти људи некуда беже не би ли се скрили од њега. Хеј људи! Ја само радим свој посао. Жетва је у јеку, не правите се зрикавцима. И настаде мук...
Прво су нас уплашили па смо побегли у своје катакомбе са адресама. Онда су нам рекли да не излазимо док нам не јаве. Само је бели комби са ротацијама одвозио једног по једног. У међувремену изгубили смо себе а после тога на површину појавиле су се најгоре особине које смо потискивали. Пустили су нас на улице али живот више није био онај живот...
Боди се! Немој се бости! Лажете! Не! Ви лажете! Стави маску! Немој стављати маску! Требају нам аусвајси! Нећемо аусвајсе! А дрека се не чује на улици. Нико не виче ни са прозора. Само се дрека чита по друштвеним мрежама. И мисли су нам спаковали у сервере, и храброст нам је на серверима. Ми смо у јебеном матриксу друштвених мрежа. На улици смо сподобе које се понашају као да је све уреду. Храброст ћућори у четири ока.
Робови глуме слободу.
Зликовци заговарају мир и слогу.
Лопови бране поштење!
Попови глуме политичаре.
Политичари глуме свеце!
Председник Србије глуми Бога!
А народ плаши баба Рога!
На улици се причају високе науке. Пера што малтерише већ двадесет минута објашњава Николи о вакцинама. Никола врти главом и цокће. Десет метара даље од њих двојице баба Невена слуша комшинку Веру која јој дроби о Шолаку, Ђиласу и Бил Гејтсу. Констатација је: '' Шта нам раде ''!!!
У продавници купци као да краду кријући се по рафовима. Чим се појави још неко да узме исти производ овај бежи. Хтео је да узме папир за дупе али је угледавши другог побегао до ситног шећера. Срећом носи маску па га нико неће препознати. Страх, страх, страх! Прпа бато!!!
Троје стоје испред огласне табле и читају умрлице. Сваки дан освану нове. Неверице, вртње главом и ајмо даље...
Пси лају из дворишта. Срећни су због тренда иначе мјаукале би мачке или би цвркутали канаринци. Надају се да се газде неће задовољити па их оставити негде на некој раскрсници у пизди материни...
А ја? Ја седим и цедим последње капи осећања не би ли се осетио човеком. Сваки дан проверавам да ли сам још човек или сам само робот. Срећом кануло је мало емоција. Човек сам још увек. А ви како сте???
Пре краја овог писања зачух од Неше лептира стихове: '' Не брини, не брини, јелени умиру сами ''...
