Не памтим у својој младости овакве призоре као што су на овој фотографији. Косјерић не личи више на себе у време грејања. Не сећам се ни када је све почело...
Пре десет година или више било је далеко више људи у чаршији. Ложила се дрва и угаљ али нисмо имали овакве маглине и смрад. Шта се у међувремену десило заиста не знам. Не разумем се у издувне гасове. Не треба ми нека велика наука да закључим како нешто није уреду са ваздухом. Хеј, он се види и смрадом осети. А шта га чини таквим могу само да нагађам...
Да ту су фабрике. То смо апсолвирали минулих година са разним покретима екологије који су највећи кривци што се изгубила еколошка свест. Имали смо онај несрећни ЕПК ( Еколошки покрет Косјерић ) који је више нанео штете екологији него сами загађивачи. Због њих је свакој новој групи била она чиста или не сто пута теже да делују на свест људи. То драгоцено поверење је злоупотребљено од ЕПК-а и тешко га је сада повратити јер сви се питају ко сад јури посао кад се помене екологија...
Повећао се и број корисника грејања на котлове који сагоревају пелет. Ништа се не мења чак је како видим и горе. Живимо у држави хајдучије где нема контроле квалитета па и не знамо какав је пелет. Шта ако су котлови на пелет кукавчије јаје? Нико се поводом тога и не оглашава, то је табу тема. Као некад што се није смело писнути о цементари сада се не сме говорити о котловима. Јебига плата, хлеб, материјална сигурност. Само фале полутке да се деле радницима и да будемо поново у деведесетима...
Реке су нам прљаве! Шуме, врзине и потоци су препуни депонија. Претварамо се у смеће јер се држимо оне праксе тури испод тепиха да се не види а кад се не види то је чисто ко суза! Тако се и заврљаче пуне кесе отпада у реку Кладоробу или у први шумарак мало даље од пута. Мионичком реком сам гледао како плутају флашице разних отрова. Тамо мало даље од задње бране под ногама крцају флаше, жимају гуме, шкрипају лонци и све остало што је поплава санела. Све се то распада у води, све то вода носи и на крају нам заврши у тањиру...
Ми немамо државу која заступа Закон који би требао да штити грађане. Закони су ту, држава је ту али нема ко то да ради. Све је исполитизовано, све се заврши преко веза и на крају добијемо то што добијемо. Ми више немамо право да ћутимо, стојимо и будемо посматрачи. Схватите да не убијамо ми време већ време нас! Последице нашег немара од оне кесе коју ћемо због лењости да фрљнемо у поток а не у контејнер који је десетак метара од нас, па до тога шта ложимо, што нас ложе да ложимо и до индустрије, биће катастрофалне!
Ви ћете цоктати на вашој столици док читате овај текст. Онда ћете налетети на неки статус '' Како ти се звала учитељица '' па ћеш написати и лајковати. После тога нећеш се ни сећати екологије. То је наша стварност! Ми на фејсбуку убијамо време а време убија нас!
Рио Тинто нам прети истребљењем околине а ми се и даље зајебавамо, чекамо неко боље сутра да нам падне са неба. Гласаћемо за корумпирану власт која нема никакав осећај општег добра. То су људи помраченог ума који су у раљама похлепе. Њима су паре све! А и ви због пара не смете ни да писнете јер их добијате преко плата а плате вам зависе од политичких властодржаца. Али на крају ни милиони динара неће вам помоћи када будете удисали смрад који ће полако кроз плућа уносити отрове а отрови ће уништити тело. Можда ћемо скупљати паре за прескупа лечења преко СМС-а. Али дупе да дигнемо против зла е то нам не пада на памет јер који ће то мени красни клинац из неког разлога? Ма нек то раде ове будале као рецимо писац ових редова. Ми ћемо навијати тајно или ћемо да звекнемо неки лајк на објаве. Доста од нас...
