Засадио сам лимун онај жут, не онај тамо далеко где цвета. Овај је из продавнице. Попио сам лимунаду а семенке у земљу. Полако се извирују мали зелени изданци у старој шољи за кафу. Тамо далеко где цвета лимун жут јефтина радна снага бере лимунове да би прешли далеки пут до наших продавница.
Киша је упорна као и продавац купуса који седи у аутомобилу чекајући купце. Кисели купус треба спремити вешто. Кисела лица под кишобранима пребирају мисли од куће до продавнице. У продавници лешкаре банане. Као малолетнице спаковали су их на бродове да би дошле на трпезу као зреле и пунолетне воћке. Јабуке их гледају са друге стране рафа. Једна трула јабука почела је да преноси свој трулеж на остале. Шапуће све време како су оне банане дошљаци. Шта оне траже код нас кад смо ми јабуке овдашње? Мало по мало трулеж захвата остале јабуке. Нико их не купује јер су труле. Банане ускачу у кесе купаца. Јабуке су завршиле у контејнеру. Оне здраве неко је купио. Здрава јабука у блендеру исповеда се капима лимуна. Једва сам опстала у гајби. Јабуке су трулеж сматрале као своју религију и посебност. Нико неће нас јести. Нећемо у уста која жваћу банане и гутају лимунове. Ми смо посебне. Ми смо чак и Адама освестили преко Еве. Ми смо небеске јабуке, све остало је лаж. Драги мој лимуне било је несношљиво у гајби. Трулеж је све више захватала јабуке. А онда су оне завршиле у контејнеру заједно са поморанџама које су исто трулиле и тврдиле да су далеко укусније од свих осталих воћки. Ту си и краставци који су постали горки. Тврдили су како нема ништа боље од њих. Ено их сви су у ђубрету среће. Сви су трули али су сада наставили још гори рат. Сада свака воћка и поврће у контејнеру заговара да је њихов трулеж бољи од осталих. Смрад ђубрета је проглашен као еколошки. Све изван контејнера је пакао. Онда их је покупио камион ђубретар и изручио на депонију. Вође трулих кланова обратили су се својим трулим поданицима: '' Јесмо ли вам говорили да ћемо бити спашени? Ево нас у рају. Нико нас није појео, нико нас није претворио у сок. Ово је наше обећано царство. '' На крају су их изјеле птице и црви...
А човек? Ех човек је чудна живуљка. Рођен је да ствара, воли, живи. Али постоји та нека трулеж која квари редовно сваку природну намену. Зашто волети када можеш све злоупотребити и то претворити у свој мали приватни пакао за којег ћеш тврдити да је рај. И јесте али само за тебе као врховног бога. Све док имаш своје поданике и твој рај биће испуњен новцем, престижом. А твоје вернике све време ћеш одржавати у мржњи и пакости. Говорићеш им да је све ван твојих оквира покварено и лоше.
Некад људи и септичку јаму прогласе местом за леп живот само зато што не желе прихватити своје грешке. Седи у говнима, једи говна и тврди у инат свима да је све остало лоше. Е тако...
