Гомила несклада на сваком кораку. Чује се галама у четири зида. Пуцају људи у ропствима немоћи док им са телевизора галами главоња о просперитету. Уморан од умора падам на колена док киша спира суморно лице. Гомила несклада испред мене и у мени. Нисам ти ја из те приче. Сувише болни призори. Све што се дубље загледам у таму видим гомиле погнутих глава. Не пали светло видеће се голотиња, севају гузице из великог дупета. Слабо се чује у дебелом цреву глас истине што је напољу. Ако неће унутра изгази га и намажи говнима бар тога има у овом тунелу где смо се фино удомили. Прогласи га задњом фукаром дебелим насловом таблоида.
Пијани клаун глупљи од курца паламуди за асталом док му жена крпи леву чарапу он испија јефтину брљу. Прди о науци, подригује о политици тврдећи да су завере велике ушле на мала врата Србије. Док чеше муда испод стола комшија Стево пали крџу и све потврђује. Још пола флаше на столу за отворене теме о свему и свачему. На зиду икона крсне славе једва се види од дуванског дима. Велики је то Србин православац до јучерашњи Титов пионир. Знаш ли ти колико је он појебао пичака на Макарској док је служио ЈНА? Не знаш а не зна ни он али добро иде прича уз брљу. Зна он Хрватску и оног неког Стипа. Све су то усташе маму им јебем. Па и ова опозиција све су то слуге усташа и шиптара. Жено насеци мало сланине да подложимо ракију. При дну флаше почиње да се дрема. Разлаз је неминован. Још пред спавање да извређам жену па да заспим ко клада. Још једну ноћ био сам паметан и поносан на своје лажи...
Класична прича из гомиле несклада. Сурова истина чека својих пет минута...
Склањам се од људи и то ми је постала вештина. Што мање кажем мање ћу да погрешим. Заправо немаш шта више ни рећи осим излизаних поздрава и питања како си, шта радиш? Ево добро сам, ево, ето свашта нешто. Е добро...
Гомила несклада шкрипи на сваком углу. Нешто нас тишти а ми то кријемо као највећу тајну. Из неког разлога глумимо срећу. Чим уђемо у кућу скидамо осмех ко радно одело из треће смене. Нигде гушта нема. А време? Време јебено лети док ти стојиш у месту. Чекај мало! Прикочи! Па мени је тек тридесет и нека а ти већ напуцало педесет. Ало време! Стани пизда ти материна. Али време никог не чека. Ма време једва чека да нас скине са грбаче. Знаш ли ти шта је време? Време је кад се родиш да једном умреш. Чим дођеш на овај свет време ти пролази. А време у складу са модерним животом пичи ко лудо. Само што ти не каже: '' Ајде не једи говна, полази, видиш да овде више ничег занимљивог нема ''.
Гомила несклада драги мој Џони. Твој ме наслов подмукло ударио испод ребара. Испаде ми ова прича из главе. Питаће се клинци ко му је тај Џони? То вам је лик што је докучио смисао па је запалио што даље одавде. Имао је Азру и добар риф али је на крају све отерао у пизду материну. Ево јебите се сви ја одох! И мени фали неки други простор, неки сасвим другачији менталитет. Уморан сам од гомиле несклада. Добијам мигрену када чујем сељану како трешти из распалог југа. Мрачи ми се пред очима када видим сељану у парним оделима. Гомила несклада стари мој. Гомила јебеног несклада...
