Ветар носи низ улицу мирисни тамјан док га прати пржена риба. Пост и алкохол не штимају добро али таква је ситуација. Где је свети Никола? Ено га прерушен тумара сокацима. Оставља дарове а себи ни један залогај. Док га славе уз обилне трпезе он се враћа у своја четири зида где пламичак воштане свеће обасјава Христову икону. Клекнуо је да се Богу помоли. Далеко од свих, далеко од нас да нађе мир. Док он пред Богом јеца и тражи опроштај. Ми се чукамо флашама и чашама уз бескрајно празне приче о ничему. Нико га не чује, нико му сузе не види. То је само неки старији човек што тумара улицама. Можда је болестан, можда је секташ неко прозбори. Дим од дувана заклања икону Николе. Нико је и не гледа док се прича распреда о свему и свачему. Хајде да оговарамо брата свог и све о њему најгоре. Напољу стеже мраз а месец жут тихо пење се. Данас је Никољдан формално верни празник. Ми смо најјачи, ми смо једини, остали су прљави. Апостол Петар врти главом у неверици. Док Никола у своја четири зида пролива сузе за цео свет. А свет! Свет се гозби у његово име. Ми ћемо наздрављати а Никола ће Бога измолити. Кости оглодане рибе мачке миришу док им реп вија из контејнера. Данас је Никољдан, данас је дан крсне славе. Нема покајања, нема ни праштања. Само пуке приче рекла казала. Шта има везе довољно је мезе а Бога ће Никола да нам измоли за спас...
Истрошени ђонови од ношења дарова сиротињи. Не треба ми ништа, ја имам Бога, нећу да ме ишта веже за земљу. Верујем да су то мисли Николе. Делима је веру своју показао, делима је својим Бога прославио. У то име живели, у то име се напили па после баљезгали о политици. Би добро на слави до зоре остали пијани ко чепови.
Док у касне сате песма се ори Николи се поцепана мантија вијори. Хода сокацима да га нико не види. Оставља на праговима од својих уста сиротињи. Не жели да буде виђен да се не погорди. Свет га зове Деда Мраз и децу највише развесели. О кад би сви ко деца вере имали...
Не смем ни да помислим шта би Богу рекао једног дана. Боже од моје вере једино имам на крсним славама пијанке. Крстио сам се пред ракију. Сва моја вера била је формална. Зар то није доста? Па Никола је замолио. Никола јесте а шта си ти себи дозволио? Тишина несносна и срам што пече изнутра.
Данас је Никољдан и више нико дарове не оставља. Ако и оставља селфи је обавезан за друштвене мреже. Нека сија фотка богате трпезе и лепих столњака. Све транспарентно, све изузетно да слика буде са што више лајкова. Још само да укуцам АМИН и ја сам небески...
