Видех како се на фејсбуку дроби о културном животу Косјерића којег заправо нема. Културни живот је давно умро да се више и не сећам када. Културни живот једне средине не чини општински буџет и пар организованих скупова. Културни живот једне средине чине креативци које грађани прихвате и подрже. Код нас су креативци исмевани и потцењени. Косјерић је сурова средина сањара. Сањари су бића која хватају маштом невидљиве призоре и доносе их у своје средине кроз креације. Ми смо наше сањаре газили, подјебавали, игнорисали и обезвређивали. То су чињенице само неће нико то да призна. Временом су такви ликови умирали, одлазили у друга места или су се просто утопили у ову сиву масу.
Некада ова чаршија је живела културу. Могли смо видети бројне људе различитих година како се остварују. Неки дечаци су свирали гитаре код жалосне врбе у такси парку. Неки су писали песме и говорили стихове у друштву а то друштво је уживало. Имали смо и глумце, имали смо сатиричаре, писце, песнике, сликаре, фотографе итд. Временом смо постајали сиромашнији. Да, да драги моји. Непрестане борбе за основе живота почеле су да нас црпе. Све смо мање имали снаге да одемо и послушамо неку свирку, одгледамо представу или да будемо на неким песничким вечерима. Умор је савладао ону драж да уживаш у нечем лепом. Времена су пролазила а културни живот је нестао. Култура једне средине сводила се на одвајање мало новца из буџета општине. Те паре су пребациване неким установама које су са сићом покушале да нешто одраде. То што одраде није имало ефекта. На крају године бар је одрађен извештај за седницу да се оправдају паре. Статистика презадовољна. Па шта кукате на папиру пише да је било културних дешавања. Ми дали паре, ми смо добра власт...
Садашњи Косјерић не да нема културног дешавања, Косјерић више и не зна шта је то културни живот једне средине. Пре деценију сам писао шта ће се десити. Смејали су ми се сви горохотом. Јебала те култура само сереш о њој. Пиши о јебачини! Ево га овај опет брани културу. Браниш оне дрогераше што дрндају гитарама. То ми је још у сећању када сам покушавао да помогнем младе људе који су хтели да промоле главе из ове рупетине.
Све је мање наших стубова културе, ма кад боље размислим да ли их уопште више има? За мене су стубови културе били људи који су били својствени у овој чаршији. То нама фали а не плаћено време од два сата да седимо и гледамо нешто. Нама требају свакодневне културе како би концерт, песничко вече или представа били сасвим нормална појава. Ми то немамо одавно. Ми смо сурово све креативце одјебали и препустили се геацима.
Шта он, шта она? Ко је он, ко је она? Јао ко пише песме? Па њену бабу звали крампача. Он! Он да глуми? Ахахахахаха па његов ђед био пијаница. Каква представа? Наши глуме? Ма имам паметнија посла. Јака муда... Е то су вам били коментари пре деценију а сада то је метастазирало...
Морамо прво да правимо од блата оне које смо бацали у блато. Можда некако успемо да их оживимо како би заживела култура у Косјерићу. А сад да вам неко поклони шлепер пара за културу ништа не би учинили. Можете да правите шта хоћете од свирки до пантомимичарских импресија, нико вам неће доћи. Џаба, културе нема у нама и она се не може купити.
П.С.
Када приметите креативце у младим људима. Подржите их и бодрите их. Можда су то младице никле од доброг корења које смо некад олако секли...
