Суморна времена пријатељу мој. Сваки дан неке лоше вести. Вечерас дознах да је преминуо Драган Вујадиновић - Бато. Упознали смо се давних година и то на гробљу. Моја мајка га је познавала још у некадашњем Елкоку. Туговао је за сином. Знали смо да одемо до њега и да му причамо, да га подржимо. Једном смо га затекли како спава код гроба свог сина. Спава Драган а изнад споменик у облику књиге са стиховима универзума које је срочио његов покојни син. Тада смо почели да се дружимо. Духовни разговори и бодрења. Па смо покојни Звонко Драган и ја кренули возом до Диваца. Сишли у Дивце па у манастир Ћелије пешака да обиђемо гроб Јустина Поповића. Онда смо наставили да обиђемо и мошти владике Николаја у Лелићима. Тада ми је Бато поклонио Нови Завет. Временом Бато се опорављао. Никада заправо није затворио ту емотивну рану која га је снашла. А то је и немогуће затворити...
Бато је био спортиста. Био је сјајан у писању и освртима у његовој '' Обрнутој економији ''. Били смо увек добри пријатељи али и љути противници у политици. Никада нам политика без обзира на неслагања није утицала на пријатељство. Писао сам о њему сатиричне осврте док је био председник општине Косјерић. Сретнем га о он ће мени: '' Добро си ме измонтирао на фоткама. Добри су ти текстови ''. То је био културан човек ширих схватања. Бато није био за политику. Бато је превише добар човек да би могао да опстане у суровој проклетињи званој политика. Доласком Бата за председника општине коначно смо решили деценијски проблем нестанка воде у чаршији. Политичари су га тужакали за све и свашта. Једном сам га срео и почесмо о свему. Завладали су Косјерићем напредњаци. Био је тужан јер вукао се по судовима само због политичара који су ето хтели поене. Погађало га је то да га неко оптужује да је лопов. А Бато је драги моји био поштен човек и самим тим политика му је превише скратила живота...
Мој другар Бата жутаћ како сам га ја знао зезати у сусретима отишао је. На плећима је носио много бола и туге. Отишао је један господин којег ова средина није могла да разуме. На жалост његова доброта била је опкољена разним политичким сецикесама које су заклањале његове добре намере. Није га било више у политици. Задњи пут смо се срели на гробљу. Јебем ти живот! Упознали се на гробљу и последњи пут се видели на гробљу. Тада сам му рекао да је Звонко умро. Драган је био блед и баш га је погодила та моја вест. Попили смо ракију за душу. Каже Бата: '' Не пијем али морам да попијем за душу мог Звонцета ''. Растали смо се не слутећи да се више никада видети нећемо бар у овој димензији живота...
За крај мој Бато оте ми се Балашевић Ђоле:
Причаће ти једном можда,
Како сам ја штошта.
Пиле моје, паче моје мало.
Причаће ти о пловидби,
Ти што нису сидро дигли,
Што сам за њих нег' уклета шајка.
Тврдиће, са злобним сјајем
да сам дрхтао пред змајем
гледали су они... из прикрајка...
Ал ти слутиш откуд боре
труње се у око дигло
олујно је тамо горе
где нас није пуно стигло...
