Затиче ме јутро са минусом. Мраз се одомаћио у нашим крајевима. Испијам кафу док кроз прозор посматрам озебле гране јабуке и ораха...
Сећања почињу да ми лутају у далеке прошлости можда због тога што ми Аки из Парног Ваљка певуши са небеса мени омиљену '' Париз ''.
'' Никада није да некако није. Слаба је утјеха кад мален под звездама живиш од сјећања. И вријеме се мјења са лошега на горе. Ајде да склопимо очи да гледамо боје. ''
Склопио сам очи овог јутра да пресањам дан. Видим младића пуног снаге како заводи девојке са гитаром. На Скрапешком мосту пише своју прву песму која ће постати хит. Вечити сањар једног дана је изгорео као Икару крила близу сунца. Није пао са висине, само је стао или одустао. Склонио се са сцене далеко од погледа. Урбана легенда каже да ће се једног дана вратити са новом песмом која ће променити читав свет...
'' Кажите тко нам је украо наду и зашто ја никад нећу видјети Париз? Кажите тко нам је однио сан? Ал' кажите дјеци ја одговор знам. И тако дани теку кроз прозор туга нас гледа. А ја би веселу песму ал' туга ми не да.''
Док уторак већ навелико трошим. Аки ми и даље пева Париз. Хиљаду питања свело се на један одговор који знам али не могу ником да кажем. Не зато што сам себичан већ што сваки човек мора да изабере правац у ком ће га наћи. Много је питања али за сва постоји само један прави одговор. Када га пронађеш истина разголити све маске овог света. А свет пати...
Свет је драги моји једна долина плача и вечита жеђ. Живот у овом времену света брзо сагори као она прскалица за новогодишњу ноћ. А живот таман заволиш док сокови младости раде пуном паром. И негде иза угла сачека те старост у којој већ имаш прве жигове у крстима.Почињеш да се сећаш младости и да пишеш о томе. Ох Боже па ја сам матор. Па то је немогуће. Зар прекјуче нисам имао тек тридесет? Ко ми је украо време? Држите лопова! Зовите сајџију да поправи животни сат!
А и даље сањам Париз и њу самном. Стојимо пред Тријумфалном капијом као победници који су успели да остваре сан. Далеко смо од садашњег пакла затуцаних маса које нежност сматрају слабошћу. Далеко смо од заједљивих сплачињара који просипају своје помије по туђим животима. Ипак, Париз је далеко...
Уторак се смрачио. Мраз се разбашкарио. Терам га ватром...
'' Кажите тко нам је украо наду и зашто ја никад нећу видјети Париз''?
