Из године у годину, из месеца у месец све је теже писати политичке осврте и анализе. Људи се окоме на све нас који сагледавамо неутрално ситуације и предочавамо их у јавности...
Дошла су времена када ти свака шуша може да се попиша на сав минули рад. Неки су јуче постали активни у политици или активизму против неправди и одмах себи дају за право да те оспоравају. То вам је као да војнику који је тек дошао са фронта говоре лако је теби причати, мрдни дупе, дођи да видиш како је тешко нама. А они заправо тек обукли униформе и још не умеју ни пушке да држе. Тако и ја доживљавам опаске да је лако писати у кући јер нисам присутан на неким протестима и сл.
Још од раних деведесетих био сам на првој линији борбе против диктатуре. Глава ми је била у торби. Шта сам све прошао за време Милошевића то само знам ја, моја породица и блиски пријатељи. Све је почело од радијских емисија које су на сатиричан начин исмевале власт. Главоњама из СПС-а то се није допало. Почели су прво са системом куповине. Обећања да би ми издали књигу песама, обновили кућу јер ми је за Бога милог некад отац радио на цементари. Било је ту разних покушаја али на крају су побеснели јер ја не продајем своја убеђења. Е онда су кренули да праве проблеме. Претње мојим члановима породице, претње да ће ме сачекати иза ћошка. На крају је дошло до тога да главоња са цементаре 1994.г. каже: '' Водите га и немојте га враћати овамо ''. Божијом вољом није му се испунила жеља. О томе сам раније писао па не бих сад поново да враћам та тмурна времена у мисли.
Слободарски дух у мени био је јак. Схватио сам у раној младости да нам се спремају времена без икакве будућности. На жалост таква времена се управо одвијају у нашим животима...
Од пада Милошевића па све до данас суштински се ништа није променило. Нико на власти није волео критику. Једина разлика је у реакцијама. Ништа ја боље нисам пролазио ни у време демократије за време ДС-а. Само што они нису били као социјалисти екстремни. Али знали су да праве проблеме. Ништа нисам боље пролазио и у време када су били на власти људи са којима сам учестовао у власти. Јебено нико није волео кртику. Јебено нико никад није се држао онога за шта се борио. Сви дробе причу о неправди власти, када дођу на власт наставе пут неправедности. Да би у Србији било боље ми морамо прво да направимо промене у свом менталитету. Јебеш ти промену власти ако је ћуд иста!
Једном давно док сам био директор Радио Косјерића позвао сам на славу радија све председнике свих политичких групација у општини Косјерић. Без обзира што је мене поставила једна опција на то место ја сам сматрао да је радио медиј свих грађана. Свима сам све време покушавао да објасним како немају потребе да се устручавају, да своје ставове увек могу на овом медију да износе јер тај радио плаћају сви грађани општине. Гледали су ме као будалу. Ови моји су ми замерали што зовем оне тамо. Они тамо су ми замерали што сам са овима вамо. Нико! Али јебено нико није схватио да радио није власништво странке! Тада сам схватио да се узалуд борим и ваљам у политичком блату. Напустио сам политику и странке ево прође деценија. Што је најгоре и сам сам упадао у једноумље неко време и то себи не могу опростити, које траћење животног времена...
Сваку власт посебно је нервирао Мислионик. Први посетиоци сваког јутра на Мислионику су ови из власти да виде ко је на дневном реду критике. Када пишем осврте на лоше потезе власти ретко ко схвата да сваки лош потез власти кошта грађане а не политичаре. Нико! Јебено нико то не схвата! Грађани се свађају око глупости. Нико више политичаре не сматра обичним службеницима. Политичар је јебени службеник на одговорном месту за које треба да одговара! Политичар није газда државне својине. Али народ никако да укапира улогу председника општине и осталих око њега. Они су само ликови на службеном положају. Они нама морају да одговарају на сваки њихов потез. Они баратају са НАШИМ новцем! Ми смо њима газде а не они нама.
После социјалиста које сам чудом преживео, на сличан начин сам прошао голготу са Еколошким покретом Косјерића ( ЕПК ). Јавно сам писао критику њиховог активизма. Претили су ми батинама, смрћу са лажних фејсбук налога. Па су ишли у полицију да ме пријављују да им је угрожен безбедност. Срећом полиција није наивно дете да се игра глупих игара са будалама. Па вређања моје породице, па исмевања о мом имовинском стању, па спрдња што сам дебео итд. Та групација је показала већи примитивизам од социјалиста. На крају нема их нигде. Нико никада ми се није извинуо. Сва моја писања испоставила су се истинита.
Прошло је пуно тога. Све мање пишем политичке осврте. Оно што сада напишем цвеља недозрелу децу активизма против власти. Па ти клинчадија напише да је лако седети и писати критику. Хејтеру један матори! Све то мене сад насмеје. Еј! Лако је седети и писати. Е моје дете да само знаш коме то причаш...
Да ли ће се нешто стварно променити у Србији? Не знам! Ми немамо баланс односа политичких групација. Наше лево и десно је заправо творевина десног. Створен је квази патриотизам заснован на заверама, прогонима, мистеријама, страху, уценама, криминалу, подмићивањем итд. Чак се и црква меша у политику и додаје уље на ватру неким својим суманутим причама материјализма где нам је Косово душа Србије а није, душа је Божија господо у мантијама. Престаните више да мрачите овај народ и вратите се Христу помиритељу. Научите овај народ да је Бог позвао сав свет на спасење и да пред њим ништа не значи које си нације. Свакако ће вас Он на свој начин опоменути а то баш и некад није безазлено...
Ми ако желимо промене у систему морамо бити свесни да досадашња доктрина ја теби а ти мени нас никуд не води осим у пропаст. Политичаре свести на оно што јесу - службеници који примају плату од грађана. Одговоран однос према функцијама. Искорењавање страначког запошљавања. Знамо ко се како запослио и са тим се треба немилосрдно обрачунати отказима. Бирати на изборима стварно способне и честите људе! Престати са гласањем лидера странки. Јебо вас лидер. Заокружите њега па на локалу вам јаше неко говно од човека. Када почнемо бирати добре људе без обзира на чијој су листи онда и избори имају смисао. Овако сви бирамо лидера - носиоца листе а добијемо гомиле лопингера и глупандера. Престаните да гутате лажи и мржње. Тамо где је мржња ту живота нема. И пуно тога још.
За крај испричаћу вам једну анегдоту. Први разред у школи, учитељица нам тражи да певамо песмице. Ми дечурлија певамо сви дечје песмице које знамо. И дође ред на једног дечака. Знаш ли песму? Пита учитељица. Зна бре! И кад одвали глас дечак у плавом мантилчићу: '' Лаааакоооо јеееее теби маааалааа у кревету спаваааатииии ''!!! Скочи учитељица, па за зулуфе, па код директора, па директор зове родитеље. Ми сви црвени, уплашени што пева такав прстаклук. Нећу даље ништа писати, сами донесите закључак. Само се питам зашто смо покварили све оно добро да би нам сада било веома лоше???
