понедељак, 21. фебруар 2022.

Карта за срећу...


 Добио сам мајицу у три боје бојену, стигла је из Америке из њујоршке државе, а на њој пише што волим Иги Поп, на њој пише Иги Поп... ( Џ. Штулић - Иги Поп)

Одавно ми у мислима није прошетала Азра, некако смо се мимоилазили задњи период. А у задње време свирала је тишана док је ко запета пушка стајао мук. У ушима био је неки прекид, људи су само отварали уста. Чуо их нисам можда су ме хвалили а можда и балавили. 

Испод грамофона на полици постројене плоче покриле се прашином. Ни једна неће под иглу као да су антиваксерски винили. Музика је утихнула нема се воље ни да цупкам коленом испод стола. Пребирам речи по књигама тражећи одговор на присутне глупости. 

У трамвају ми маса људи без пардона прсте гази, притиснути послом, бригом, свако своје дупе пази... ( Џ.Штулић - Сунчана страна улице )

А гузице на раменима упорно прде о свему. Дисертације млатикураца о поштеним људима уредно је одштампана уз насловнице са сисама и иконицама у целофану. Види сисе ала би је јебо сав устрептао лик балави док у џепић ставља икону светитеља као велики верник. Сав задовољан собом иде да дрка па после уз цигару да онанише по другима...

Како си глуп, како си охол драги мој. Судиш о мојим осјећањима! Како си ружан у својој незрелости драги мој, извјештачен, бјесан, несхваћен. На твоме лицу празнује велико ништа и да живиш тисућу година, нећеш успјети. Далеко си ти од истине... ( Џ.Штулић - Далеко од истине )

На небу навлаче се облаци као да се спрема олуја.  Затварај прозоре, закључај врата само да не буде рата. А пси рата лају и реже спремних приколица за предстојећи плен из рушевина. На коју ћеш страну стати о Србијо мила мати?  Диктатура диктатури подилази али воли и паре са друге стране, муке су ту тешке за четнике и партизане...

Стојим на углу пријеподневни сат. Жицам карту за срећу у једном правцу.  ( Џ.Штулић - Карта за срећу )

Не могу да заспим глува је ноћ. Изашао сам у двориште да гледам небо. Звезде ми намигују док сове хуком плаше мишеве. Мачке се јебу иза сваког ћошка док из оџака врлуда дим ношен ветром. Гасим цигару у сливнику. Ваљда ће зора још мало. И стварно је ноћ најтамнија пред свитање...


ЈА!

 Њихови кораци и даље марширају по стазама слободе коју дозивамо данима. Њихове крваве стопе утиснуле су жртву помирења по цену комадања раз...