Пре неких пола сата од почетка писања овог текста звали су ме на телефон. Кажу агенција која нешто истражује. Прво питање да ли вам се живот променио за пет година на боље или на горе? Хладно сам рекао госпођи да је од доласка СНС-а мој живот постао пакао. Залупио сам јој слушалицу. Мислим да је боље да то сажмем у једну причу која ће можда некима отворити очи у страначком слепилу...
Живим у малој варошици општине Косјерић. Била је то варош пуна перспективе у којој си чак могао да сањаш о рок бенду или да покрећеш људе на креативност. Били смо некако јединствени и препознатљиви. Имали смо урбана места, урбане људе, међунаордни камп креативаца, рок бендове који су се винули на сцену, позоришне групе, спортске клубове, изложбе, представљања књига итд. Имали смо и свој локални Радио, неколико банки, мале продавнице где си могао да попричаш са продавцима и узмеш нешто на црту. Били смо место у ком би човек стварно пожелео да остане. Онда је све кренуло наопако...
Косјерић више нема ничег од овог што наведох. То је празна чаршија, искрпљена, сива и блатњава. Све је замрло осим локалних политичких увлакача којима једино цвета живот.
Доласком напредњачких предатора ова варош изгубила је душу. Ја сам изгубио посао. Покушавао сам у међувремену да покренем пуно тога како бих радио оно што знам и волим. Нисам успевао јер су ми сва врата замандаљена. Сведен си на преживљавање. Поседујеш пуно знања али ниси ником потребан. У међувремену локални политичари су почели да се богате и бахате. Страначко запошљавање цвета. Намештају се послови у којима се богате полтрони власти. Општина је у клиничкој смрти само то нико не жели да призна.
Покушавали смо да пробудимо народ протестима, изборима али џаба. Паметни и храбри су давно напустили ову општину и отишли по белом свету. Остало је мало оних свесних и храбрих. Схваташ да си у мањини и ако је сва истина на твојој страни. Већина становништва склопила је дил са кримогеном влашћу. Тргују са њима путем гласова. Скупићу ти 200 гласова а ти мени запосли дете или мене. Гласаћемо те али нам наспи сокак. Тргујући за себичним прохтевима народ сече грану на којој седи. Сада смо једно ругло од општине захваљујући грађанима који су прихватили игру политичког олоша.
Предлагали су ми људи да радим код неких. Одбио сам не зато што сам нерадник већ што ми је образ светиња. Не желим да ми неки газда господари животом и мојим ставовима. Серем ти се у твоју плату ако ћу ја да ти идем и потписујем листу за политички олош. Серем ти се ја у твоју плату ако ћеш да се на сваком издркаваш јер ти се може. Серем ти се у твој пословни успех преко СНС-а. Лепша је паштета од 50 грама и 25 динара за доручак него ропство у ком проведеш све дане осим недеље код неког дркоша. Своје животно време код таквих трошиш а твој живот своди се на недељу. Изем ти такав живот. Од те плате кад поплаћаш све дажбине и отплатиш рате сведеш се на мој ниво а ја немам посао...
Од како су напредњаци на власти Косјерић више не личи на себе. Предводе га политички кловнови који ће све да ураде само да имају корист. Па ако треба ево вам прекопајте нам њиве, сјебите куће, заболе нас курац јер ми волимо паре. Купићу неко скупо лимено говно на точковима и паркираваћу бахато и курчевито. Може ми се јер сам власт. Сељак остаје сељак не у смислу сељака на селу, него оног геака - сељачине. Па такав сељак командује гомили слугерана који ће да га слуша јер су му прибавили сигурне гласове за радно место. Онда ће их таква сељачина да вода по митинзима да пљешћу, урлају за Вучића. Па серем вам се у такав живот где сте ко последња беда прихватили да командују вашим животима неки млатикурци.
Звучи вам сурово и црно то што пишем? Жалим господо ја не волим да улепшавам стварност...
Реално сагледавање даје сасвим сурову слику. Животи су нам сјебани доласком на власт ових напредњачких сељачина. Ближе нам се избори и да је среће изгласали би сви да они оду! Али не! Ви ћете срати о сваком кандидату из опозиције, тражићете му длаку у јајету али ћете гласати оног који вам је животе свео да просјачите сигурне гласове за посао, да просјачите за приколицу ризле на сокацима и сл. Паламудићете о Поношу да је топио тенкове, па да му је жена хрватица, па је Мариника румунка, па су ови из еколошког покрета страни плаћеници, па сам и ја плаћеник и слуга Запада. Бранићете имагинарно Косово и Метохију, призиваћете Путина да саџга цео свет и ослободи вас од зулума трулог Запада. А у стварности слободу сте сами себи одузели бирајући тиранина. Али некако вам је лакше да окривите другога за сопствене грешке. И неће вас Путин ослободити ни од кога. Неће вам нико вратити Косово а ни одбранити светиње. Зашто би то ико радио за вас кад ви сами у стварности не би враћали ни Косово а ни бранили светиње. Када би се десио нестанак интернета кога би ви бранили?
И на крају одговорићу на питање оне госпође. Да, живот ми се претворио у пакао од како су напредњаци ступили на власт. Нису они толико ни криви колико је крив свако ко их је гласао, свако ко нема ни мало поноса па им робује просјачећи гласове. Ви сте јебено криви јер не размишљате савесно већ себично. Гласаћу те ако ми даш нешто. Па и они који чувају кутије. Их одем, пријавим се и после одем кући. Боле ме дупе, двије иљаде у џепу ко од шале. А више ништа није смешно...
