Умирем полако у свету мржње. Нисам ти ја рођен брате мој да метком браним љубав. Убиј ме просто и лако уз гомиле оправдања која ништа значити неће пред Богом у ког верујеш. Убијаш ме што те волим неизмерно као Бог тебе трпећи сву твоју мржњу из идеала. Моја љубав је безгранична, опраштајућа и безоквирна. Не видиш то и не желиш чути. Не схваташ јер си роб правила фарисеја и лицемера. Дичиш се вером која вере нема јер она права Божија нема ни трунке онога што ти проповедају. Љубав је брате мој и сестро моја оно нешто безрезервно, несебично. Тешко је то схватити у свету таштине. Тешко је волети без обзира на све како се понаша оно што волиш. Тешко је бити љубав која се не претвори у твој облик какав би ти хтео. Тешко је бити апсолутна љубав драги моји. И никада то не можемо досегнути али можемо стремети. Нико никада не може за живота постати апсолутна љубав. Али може волети и трудити се да буде у љубави. Ми смо само сироти људи који су непрестано тужни јер су им душе од апсолутног рођене у пролазном телу. Вечито трагамо за извором живота и никада немамо апсолутну срећу и безбрижност.
Љубав у човеку из дана у дан умире. Како она слаби тако зло постаје општа култура непоштовања слабијег, немоћног, несрећног и болесног. Љубав која се претвори у себично веровање да можеш све слабости своје претворити у општа правила сеје велико зло. Верник си који поштује обичаје али не и заповести љубави. Шта ти знаш несрећниче о оном комшији? Шта ако се он истом Богу моли да му опрости грехе? Он је у другој религији али љубави има. А ти мислиш да је у твом молитвенику једино правилно општење ка апсолутној љубави. Прочиташ Богу туђа осећања као правила а Он ти рече: '' А кад се молите, не говорите много као многобошци, јер мисле да ће због многих речи бити услишени. Не будите дакле као они; јер зна Отац ваш шта вам треба пре но што га замолите '' - Исус Хриостос - Ап. Матеј 6-7,9...
Он је секта, шта то прича, крши правила, о нек му је Бог у помоћ! Не причам ти да мрзиш икога. Не говорим ти да убијеш брата, комшију нити да неког повређујеш. Причам ти о љубави а ти се понашаш као да говорим запаљиве речи које ће свет натерати да убија народе, као да говорим кољи, дрогирај се, силуј. Зар је прича о љубави тако страшна? Заправо јесте. Свет је једном то доказао убивши Сина Божијег. Вараву пустите, дражи нам је разбојник него Спаситељ...
Зато ја умирем у свету мржње из дана у дан. Најтеже ми пада када људи чине зло. Када видим уплакану децу, када видим голо зло и када све то подржавају људи само што су им пред очи искривили истину. Једна је истина '' Не чини другоме оно што не желиш себи ''. Убијте скота, шта то прича? Секта! Секта! Лудак! Не браћо моја, нису то моје речи него Божија заповест.
И време пролази а све ће остарити. Све ће умрети и заборав прекрити. Ко си био нико се сетити неће. Шта си говорио неће постојати. Само ћеш ти насамо пред Богом у стиду слегати раменима. Бранио си веру на зао начин и ставио тачку на Његову милост.
Не слушајте овог секташа јер прича о некој љубави а ко зна шта ли је то. Можда масонерија, неко зло и враџбине... Спалите га...
