Ближе се избори у Србији. Рат у Украјини дивља. Србија је окупирана русофилском ултра десницом коју Вучић користи за своје гласове. Народ уопште не гледа ко предводи те отровне десничарске групације. Опозиција се лоше сналази у овој ситуацији. Руски лоби у Србији одавно ровари и нема ту шта да се лажемо више. Кинези се навелико спремају да нам прекопавају земљу а ми не знамо више ни ко смо ни где смо...
Није Србија искључиво русофилска, нити је прозападна, постоје и људи који су аутентични грађани Србије али су у мањини. Аутентични грађани Србије су људи који воле своју државу а не воле ни једну марионетску групацију. У Србији тренутно највише галаме Руске марионете или тачније напредњачке. Поново нас отровни људи вуку у амбис као и деведесетих година. То су групације које би Србију увеле под гвоздену чизму јер верују да народ не уме живети цивилизовано. '' Овај народ мора под корбач јер не уме другачије ''. То су чести коментари русофилских марионета. У принципу ми смо стока безрепа коју треба извести на пашу, вратити у тор и тако све док дајемо млеко и месо.
Отров овог друштва нису само политичари већ и све више свештеника који проповедају отровни национализам који је у супротности од Хирстовог учења. А да не бих ја сада о томе причао ево цитата из књиге Пастирско богословље које је у издању Богословског факултета СПЦ. Писац редова је Архимандрит Киприан Кири. У цитату се говори о позиву на свештенство:
'' Политички или националистички рачун, другим речима када се неко спрема за свештеника са потајним циљем да '' спасава Русију '', да обнови '' Свету Русију '' царску или успостави овај или онај режим у отаџбини помоћу неке пропаганде, коју би убедљивије водио одевен у свештеничке одежде. Црква и свештенство имају важније задатке него да негују те националне и политичке нагоне - без обзира на боју њихве партијске заставе. ''Али данас у Србији црква је уско повезана са политиком и постала је саучесник у ономе што јој није природно. Природа цркве је спасење душа кроз Христа Спаситеља у ком нема подела људи на ове или оне. Црква ако је Христова не познаје никакве национализме ни политике света. Црква мора да проповеда Христово спасење покајања, праштања, добротољубља у љубави. У Божијем Закону је то децидно без икаквих других манипулација које радимо са земаљским. Бог није подмитљив тако што ће му неки криминалац озидати цркву или дати поповима брдо пара. И то је сва суштине свега.
Није ово први пут да свештеници благосиљају оружије смрти. И у Србији је то рађено деведесетих година. Ја не знам који верујући свештеник у Христа би се икад усудио да чини ову грозоту. Али морамо се запитати да ли је ово прави свештеник који се предао Христу или је онај свештеник који је обукао мантију да спроводи нечију политику? И то је сасвим јасно навео архимандрит Киприан.
Неко ће рећи а Католици шта раде. А ја ћу им одговорити да НИ ЈЕДАН свештеник било које Хришћанске верзије ако ради сличне ствари није Христов већ је проклетник!
У целој овој причи Украјинске несреће води се политика лажи а само је једна истина да се чини велико зло и да људи саучествују у том злу. Велико зло усисава као ураган свако зло које превладава или тиња у човеку. То зло се види и у Србији где је народ дубоко подељен. Жалосно је видети људе који би у име Божије да убијају јер мисле да је то исправно. Много је преварених али много је и оних који варају народ. Мржња се оцарила над овим просторима. Где је праштање врли верници? Коме славите крсне славе? Богу или вама? Коме се причешћујете и коме постите ако нисте опростили својим непријатељима? Ако нисмо спремни да опростимо а како ћемо се покајати? Све време размећемо се вером а веру немамо. Да је имамо онако како нам је Син Божији рекао а где би пронашли свађу, раздоре и мржње међу нама? Не би је било јер се по Христу црква гради узајамном љубављу, помагању и слози. Али узалуд више говорити, лакше је рећи '' види шта пише овај секташ, није он наш, он је њихов ''...
Србија ће до избора поново показати јасну слику наше неслоге. Видећемо пакао друштва који је затрован отровним реторикама политичара али и већине свештеника. Грцамо у лажима које смо прихватили као истину. Бранећи изврнуту истину постајемо бранитељи зла.
Када су ухватили Христа и када је био обичај да једног заробљеног пусте на дан Пасхе. Народ је манипулацијом фарисеја изабрао Вараву разбојника а не Христа Спаситеља. '' А у вас је обичај да вам једнога пустим на Пасху. Хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејскога ( Исуса Христа)? Тада сви опет повикаше говорећи: Не овога, него Вараву! А Варава беше разбојник. ( Апостол Јован 18: 39)...
И све се то данас исто ради као и тада. Манипулација, лобирања и извртања праве истине. Србија је живи пример да ће се определити за Вараву јер народ упорно бира Вараву разбојника да га предводи. Није довољно бити православан ако се не држиш Божијих заповести. То вам је исто као да сте члан библиотеке а књиге не читате...
Зашто у последње време све више пишем о вери? Зато што је кроз њу на жалост народ изманипулисан до те мере да то није вера у Христа ни у православље него вера у лаж која се обукла у одежде Божије. Због тога не видимо да нам фашисти прокламују доборту. Не видимо зликовце да нам говоре о љубави, не видимо злотворе како нам причају о миру. Не видимо проклетнике да нас увлаче у проклетство.
Није нормално обожавати лидере странки. То не приличи ни једном здраворазумном човеку. Код нас се то раширило у шизофрено обожавање неког политичара. И када дођу избори у априлу да ли ћемо разборито гласати наспрам моралних аршина или ћемо то радити под устиском силних кампања и лажи? До сада смо показали да смо се све време оредељивали за Вараву. Бирамо Вараву не гледајући никог другог који нам говори оно што не чујемо заглушени лажима и не видимо заслепљени мржњом.
Религија јесте опијум за народ јер су је створили несавршени људи. Бог нам је дао веру коју морамо усавршавати кроз непрестано покајање и праштање али у искреној љубави.
Ко има уши чуће, ко има очи видеће. Остали ће клицати Варави...
