Предуго ова борба траје без резултата. Тумарам, завирујем, листам и пребирам у глави могућа решења. Уздао сам се у истину и схватио да то никог заправо не занима. Откривао и објављивао афере у нади да ће јавност то осудити. Схватио сам да такве јавности заправо нема! Упозоравао на опасност народ. А онда сам схватио да ме народ исмева. Позивао на помирење, сарадње, људскост. Наилазио сам на мржње, претње и презир. Указивао им кроз веру у Бога да је љубав суштина спасења. Проглашен сам за секташа. Јуришао сам на непријатеља док су ми из позадине викали да сам издајник. Пркосио сам разбојницима лицем у лице да би они које сам бранио од пљачке мене опљачкали.
Сео сам на један стари пањ и посматрао варош са брда. Прелепа варош, прелепе природе. Осетио сам се усамљен на том брду а у исто време просвећен. Унутрашњи глас ми је поручио '' престани више ''. Ово није свет доброте, ово је свет који умире у својој грозоти коју чини веома дуго времена. Овај свет је створио сопствени пакао. Себичлук га вуче ка дну. Свет бесни јер је неутешан. Људи су се искварили и раздражљиво траже утеху на погрешним местима. Не покушавај више да их спасеш јер ту више помоћи нема. То је она маслина што не рађа и њој се спрема врела пећ и секира.
Таквом свету окрени леђа али држи очи на потиљку јер ће те вребати на сваком ћошку само зато што ниси њихов. Свет ће те мрзети јер више ниси од тог света.
Политика ме више не занима.
Бићу неми посматрач ваших свађа, крађа, лажи и свега оног што ваш свет чини таквим какав јесте. Бранићу само себе од вас уколико ми крочите у мој свет са жељом да га рушите. Ако сам био спреман да и вас браним од зла, немојте искушавати коликом бих снагом бранио себе.
Од данас Мислионик више неће објављивати никакве политичке осврте нити ће указивати на било шта везано за друштво у ком живимо.
Мислионик ће ићи у другом смеру писања...
Свако добро вам желим и ако ви добро не желите мени али ни сами себи...
Са поштовањем Иван Стефановић...
