Каменим стазама клецаве ноге од умора и глади ишле су за поворком војника. Млади Урош Стевановић знан у селу као јак и способан једва је корачао. Измрцварен ратом, бригом о кући тврдоглаво је корачао носећи се жељом да остане жив и врати се у Србију.
Када се у атару побију младићи ето га Урош. Супротни табор села повиче '' бјеж те еве га Урош ''. А Урош носи џакче пасуља и залети се и прескочи са њим капију. Ђевојке порумене видећи га. Оженио је девојку Борку моју баку. Обрађивали су имање и рађали децу као што је приличило младим људима. Градили су неку своју будућност.
Урош је потомак ајдука Ђурице. Тај Ђурица је ратовао са Турцима и кажу да је био жива комендија од човека а велики борац. Натера ти Ђурица коње на турке а на њих стави привежане лутке напуњене шашом. Пуцају арнаути на наше али они ништа. Док се бахћу са страшилима Ђурица им зађе са леђа. Турци су сматрали да је Ђурица вештац којем ни метак ништа не може. Мада га његова шала умало није коштала главе од вожда Карађорђа. По неким причама наше старине, Ђурица је дресирао свог коња који је био много леп и јак. Чуо је он да је тај коњ запао за око карађорђу. И спадало ко спадало научи коња да се ритне кад каже '' Збаци вожда ''. И дошао Карађорђе, обигравао око коња, зајахао га и наравно Ђурица каже своју дресуру, коњ се ритне, Карађорђе звекне о ледину. Једва су одвратили Вожда да му не одсеку главу. Али пошто је био добар борац поштеђен је...
Над Србијом поново ратна звона одјекују. Урошев најстарији син Игњат одлази у партизане. Био је комадант неке биргаде и звали су га Огњен. Други син Иван био је обавештајац ког је УДБА убила после рата. Остала Урошева деца су била мала и нису могла учествовати у рату. Слабо знам делове из тог периода. Строго се ћутало на моја радознала питања о мом деди и стрицу Ивану.
Рат се завршио. Урош је наставио да живи. Једног дана су дошли његови пријатељи који су га данима убеђивали да буде члан КПЈ ( комунистичке партије). Уроша то није занимало. Пили су ракију и Урош није имао појма да су у ракију сипали отров. Занемоћан, комунисти га бију са чарапама пуним песка и камења по бубрезима. Унутрашње крварење је кренуло. Урош лежи беспомоћан неколико дана у кревету. Његова жена Борика поче плакати. Урош је погледа, устаде и приђе малом дрвеном креветцу. Жено! Гаји ову ђецу, чувај их и не плачи. Наже се, помилова младог сина Божидара мог оца. Врати се у кревет и заспа вечним сном...
Мој отац Божидар био је најмлађе дете у породици. Био је врстан математичар и шахиста. Завршио је школу са одличним успехом. У војсци је завршио и за радио механичара. Једно време био је и у Народној милицији. Нудили су му каријеру али он је једног дана све то одбио. Сео је у воз и отишао што даље из свог родног места. Променио је и презиме. Стевановић у Стефановић. Тако да сам вам ја у оригиналном Стевановић али званично сам Стефановић...
Отац ми је пред смрт напрасно почео говорити неке детаље о породици. Морали су све слике деде Уроша да запале због комуниста. Он никада није видео свог оца. Ја никада нисам видео свог деду. За стрица Ивана ми је рекао да је радио као партизански обеваштајац. Сазнао је једну страшну истину о Титу. По причи Тито није био прави Тито већ неко други. Мој стриц Иван убијен је од стране УДБЕ на неразјашњене околности негде на Косову. Због свега тога породица је много испаштала. Отац ми није све рекао, само је у кратким цртама некад помињао. Али знам да смо и ми као породица увек имали муку да нешто остваримо и напредујемо. И нисам сазнао зашто је мој отац променио оно слово В у Ф у презимену...
У том неком универзуму виша сила је направила сусрет мог Оца Божидара и моје мајке Божанке. Заљубили су се и створили двоје деце Драгану и мене. Деда Драгојле Јешић и бака Станимирка - деда Урош Стевановић и бака Борка. Две сурове судбине спојиле су се у једну причу у којој сам се ја родио да бих је испричао вама.
Никада у животу нисам имао прилике да будем са дедовима. Често сам као дете маштао о томе. И данас дању имам тај неки жал што у животу нисам имао то богатство да проведем време са дедовима. Носим ту неку генетику која ме тера непрестано да заступам правду и браним истину. А где је истина? Истина је тамо негде...
Наставиће се...
