Одузмите реч која има смисао. Сасеците у корену реченице које нешто значе. Искорените мудрости, спалите књиге и направите логорску ватру. Око ватре заиграјте коло а сутра од пепела и гарежи почните писати своју историју, своја правила и своје мудрости. Нова поколења живеће на вашим митовима и легендама које сте осмислили како би владавина ваша што дуже трајала...
Одсеците главе бистама знаменитих људи наше историје. Поскидајте слике уметника и обавезно од њих направите неку бижутерију. Све је завера, све је отров друштва. Све што смо до сада веровали то није добро по нас. Од сутра вероваћемо нашој истини коју смо сами написали једног дана победивши све оно што смо имали вековима.
Кроз попове беседимо нашу политику и будимо већи од самог Бога. А у име Његово спремимо ломаче да спалимо његове пророке...
Заглупимо народ до те мере како би грмљавину прогласили чудом. У страху људи сами себи постављају бодљикаву жицу за сопствене логоре. Створимо бесмисао као смисао и дајмо народу завере како би јурили сопствени реп.
А онда једног дана та наша нова епоха у року од месец дана изумрла је од грипа. Велики врач узалуд је бацао младе девице у вулкан као жртве да умилостиви новог бога. Узалуд је пуштао крв и лепио пијавице по телима народа. Лека било није јер смо лекаре стрељали као саучеснике фармакомафије. Узалуд су људи слушали врача да грле дрвеће, да дубе на глави, да пију крв певца. На крају и велики врач умро је од грипа.
Нису биле потребне атомске бомбе. Искоренили смо сами себе од горе опасности као што је радијација. Постали смо токсични у сопственим умовима да смо временом постали бљутава со земље...
