У глави ми трешти Џа или Бу са песмом '' Као да ничег није ни било ''. Песма се појавила у рутинској шетњи до продавнице. Ногу пред ногу са ранцем на леђима проверавајући у џепу да ли сам понео цедуљче са списком за куповину. Улице јутри су у већини случајева празне. Беле Раде ми машу са травњака не знајући да колико данас биће обезглављене тримерима. Немилосрдна борба против траве зујалицама по цео дан траје...
Као да ничег није ни било...
Формални поздрави ретким пролазницима. Нагнути саобраћајни знак као да је пијан ко летва док га проматра обогаљена рампа у инвалидској пензији железничких шина. Нервозни лик са цигаром у устима чека да пређем улицу. Бесан је ваљда јер седи у бесним колима. Стисно је гас за пар метара џаде па кочницу. То је паланачко курчење за оронуле куће, незаинтересоване пензосе што у цегеру носе кило леба и јогурт.
Као да ничег није ни било...
На киоску дневна штампа блеји са масним насловима клозетских вести. У једном ћошку шћућурене књиге дигле су руке од надања да ће их неко купити за читање. Сунце им избледело корице па изгледају више половно него ново. Али зато таблоиди су планули јер је севнула сиса на насловној страни...
Као да ничег није ни било...
Ни лекови нису здрави јер су болесно скупи. Срећом купио сам кутију бруфена па ће главобоља утихнути. У последње време све више срећем пријатеље пред апотеком, а некад давно биле су то кафане. У шали им рекох ајмо на по један бруфен с ногу. Један се жали на реуму, други има проблем са циркулацијом, а мене боле све повреде младости. Кажу оће то кад је време килаво. Настављам даље до продавнице...
Као да ничег није ни било...
Једног јутра сам срео мог малог комшију Луку. Идемо тако полако и џакамо о важним стварима као што је јунак из серије '' Хенри опасност ''. Комшија ти гледаш цртаће? Да! Ваууу! Одушевљен Лука што упознаје једног маторца који гледа шта и он. Тих можда сто и нешто корака уз улицу били су ми најлепши тог јутра. Причали смо о цртаћима дубокоумно и концизно. Запели смо код Хенрија супер јунака. Лука је убеђен да је он стваран лик. А ја сам га пустио да машта. Још је рано да једном дечаку покварим машту о супер јунаку Хенрију. Да! Хенри је сјајан јунак и стваран је...
Као да ничег није ни било...
А ја? Ја сам некад могао да загрлим читав свет а свет ме је упорно одбијао. На крилима маште спајао сам стваран свет са оним нестварним. Хтео сам да га поклањам другима али поклони су бацани чим окренем леђа. Све што сам до сада радио као да никад није ни постојало. Све што сам некада био као да се никад десило није. Ја сам као неки споменик у парку којег серу птице и запишавају керови. Ту сам али као да нисам. На плочи мермера пише зашто сам био значајан али маховина је то прекрила па се не види...
Јеботе! Па ја сам '' Као да ничег није ни било ''...
