Све што знам у овом часу
да је све мање времена.
Можда се никад и неће десити
оно што сањамо...
Добро знамо да смо савршена целина.
Све оно што сањаш као бајку,
нас двоје смо у стварности...
Али има то нешто необјашњиво
можда и проклето...
Да једном у животу нађеш све
а ипак не узмеш...
Ја ћу чекати у самоћи
јер не видим сврху да нађем замену.
Ти ћеш се уклопити
у своје рутине и вечно жалити...
И једног дана све ће нестати
небо ће једно од нас прво узети,
и опет ће се чекати
да време пролети тамо негде ко зна где...
