Одмори се мила мати. Живот ти је на та мала плећа превише терата ставио. А била си мајка које би свако дете пожелело да има. Била си мој херој који је за своју децу успео да обезбеди детињство и живот. Оца си нам заменила када је преминуо. Цео живот живела си за нас двоје. Била си мајка чије име изговарам са поносом и чије ћу име до краја живота тако изговарати. Одмори се сад лико моја...
Два си људска живота спасила. Помагала си свима и делила се свима све. Носила си муке своје са осмехом, са пожртвовањем. Теби је све било потаман када видиш да су ти деца срећна, а били смо срећни са таквом мајком. Вредница моја која на крају дана тихо шапуће пред иконом молитве. Увек сам се дивио твојој вери према Богу.
Људи су били сурови вазда према таквој доброти. Често си пута заплакала на неправде које су ти многи приређивали. Али деца су увек била на првом месту а отровне речи доконих злица брзо би ишчилеле из твог срца. На твоје доброту коју си чинила људима злобни свет је покушавао на све начине да узврне у лоше. Али твоја добра дела чинила су живу веру ону Христову. И мене се таквог васпитала и хвала ти на томе Мајко.
Кућа је сада празна. За две и нешто године морадох да сахраним троје људи. Прво Драгану па Звонка и сутра тебе мила моја мајко. Оног дана када је твоја ћерка а моја сестра Драгана умрла и ти си почела да умиреш. Није имало дана а да нисам видео сузе у твојим очима, није имало ноћи а да нисам чуо твој јецај. Почела си да ми копниш, да се гасиш од туге. И на крају болест је дошла по своје...
Задње дане сам све покушао да зауставим оно неминовно. Лекови, брига, лекари. Знао сам да крај долази. Непрестано сам ти говорио колико те волим, колико си ми у животу значила. Хтео сам док те боли муче да упијеш у мисли колико си била брижна мајка и часна удовица. На рукама сам те изнео до санитета. У санитету држао до болнице за руку. Последњи живи поглед затворила су врата болнице.
Јутрос ми је дан почео зебњом. Осетио сам да нешто није уреду. Убеђивао сам себе да само умишљам али осећај је био све јачи. Помолио сам се Богу за тебе а у икони Мајке Божије видео сам тужне очи. Убрзо стиже вест да си ме заувек напустила.
Одмори се сад мила мајко. Превише те овај живот млео. Од малих ногу подизана у сиротињи и парчету хлеба отишла си са овог света гладна јер ти болест није дала залогаја. Узео те драги Бог и нека је. Хвала му што се више не мучиш. Одмори се сад мила мајко. Сад си поред твоје Цаке моје сестре. И мени кад дође време знам да ћете ме чекати код рајске капије.
Одмори се моја лико, одмори се од свега и хвала ти на свему. Ти си била јединствена и сведок сам пред Богом. Поздрави ми оца, сестру, зета, дедове и баке, ујаке и тетке, другове и другарице и саборце и све оне које сам знао.
Одмори се лико моја мила и не брини више ни о чему.
