Повремено на неких два минута и то не сваки дан, скокнем на дневник у вечерње сате. Политика у Србији је метастазирала у канцер свести овог народа. Одмах угасим ТВ јер не желим да прљам душу фекалним догађајима српске политичке сцене...
Неки дан изјаснио сам се пописивачу становништва као Југословен. Да Србин сам по националности али данашња Србија и бити Србин је уједно бити слугеран политици Путина и његових слугерана попут политичара који сасвим отворено Србију гурају у гулаг Русије. Изјаснио сам се као православац али не онај турбо што саблажњује свет око себе на улици са тетоважама, ланчугама од злата око врата, са иконама на моткама. То није православље, то је више нека секта с љубављу из Русије. Моје православље је кротко, питомо и препуно љубави Божије. Оно не сикће, оно не режи, оно пева и слави Господа кроз праштање и покајање. Моје православље никога не мрзи, никога не осуђује и никог не хушка на зло. То је моје православље саткано од подвижника и великих молитвеника а не од помрачених мантијаша, КГБ комесара у мантијама и парним оделима.
Цене сваки дан све веће и веће док наша накарадна опозиција ( службеници Путина ) млате празну сламу о одбрани Косова. Такви су деведесетих гурнули у рат народ који је крварио и гинуо док су се они политички уздизали у свом профитерству. Из дана у дан садржина кесе из продавнице је све мања и мања док је сума новца све већа и већа на каси. Губимо трку са временом, постајемо све сиромашнији док лупежи на положајима незасито грабе профит.
Питање је времена када ће доћи до пуцања друштва. Питање је времена када ће немоћ прећи у облик беса и када ће се бес излити на улице. Али враг не спава! Већ су спремни кадрови да поведу бесне у погрешном смеру. Немоћне су затровали заверама и сасвим довољно их затуцали да су спремни онако бесне повести у провалију.
Касно је, баш је касно спречити сулуде намере јер су дуго, дуго пласиране преко медија. Када видиш да више не можеш указати на опасност склони се и пусти руљу нека скочи у провалију. Склони се да и тебе не повуче...
Нису ово више времена беседа, буђења, учења, указивања. Ни револуција сада у овом тренутку ништа не би променила. Прво мора да се оствари зло у пропасти оних који су кренули за њим. Тек после тога можда ће из пепела изаћи очишћени којима ће бити потребни мудри, учени и поштени. Сада су мудри на линчу медија и подсмевача, учени су под корбачем неписмених а поштени су јефтина радна снага и отирач за ноге барабама система...
Сада је време да се мудри, поштени и учени измакну док поплава не однесе све пред собом и не сурва се у свом бездану...
Ко схвати схватио је ко није срећан пут низ воду...
