Божић ми је увек био посебан празник са благодаћу мира и оном слаткошћу која трепери у ваздуху. Породично окупљање за столом, шапат молитве и мирис тамјана. Ове године дочекао сам Божић без своје породице али се слаткост није загубила, напротив цео дом био је испуњен предивним миром Господњим. Прескочио сам традиције и обичаје, држао сам се искључиво вере у Бога. Нисам донео бадњак, није ми кућа мирисала на печено прасе, није ми испод стола вирила слама. Кућа је овог Божића била испуњена захвалношћу Богу, покајању и праштању. И благодат мира била је награда и ако сам мислио да ће ме туга за својим ближњима притискати за овај дивни празник. Није се то десило јер ми је срце певало са љубављу а ум се ушушкао у Господу...
Нисам пратио бадњак у чаршији, просто ми душа није хтела буку ни испразне разговоре, ни празнословне доскочице. То није слављење рођења Спаситеља Сина Божијег. Узнемиравају ме покличи у бој, узнемиравају ми душу истицања нације, узнемиравају ми душу материјалистички погледи на веру. Верни народ се не истиче буком, већ понизношћу пред Господом. Радост даривања, радост праштања, радост помагања, радост покајања , радост саосећања су оно што чине верника. Јер кроз све то ти Славиш Бога. А када пуцаш из петарди, палиш ватромете, певаш корачнице и позиваш на бој, и кличеш да си ове или оне нације, заправо не славиш Бога већ себе и своју таштину. Јер ако си се крштењем прикључио Господу, ти си се обукао у новог човека који више нема везе које је боје коже. '' А ово вам кажем, браћо, да тело и крв не могу наследити Царства Божијега, нити распадљивост наслеђује нераспадљивост'' - Апостол Павле ( прва посланица Коринћанима 15:50).
Народ је увучен у опасну замку култа нације који га одвлачи од истинског спасења душе. У том зачараном кругу величања себе човек се горди, надима се таштином не схватајући да више не служи Богу ни Његовим законима, већ служи самом себи злоупотребљавајући име Божије. Бог је позвао све људе на спасење, није децидно рекао ти и ти народи да ми дођу и зато престанимо сами себе да обмањујемо да смо посебни као Срби јер нисмо...
'' Није ли писано: '' Дом мој назваће се дом молитве свим народима?'' А ви начинисте од њега пећину разбојничку. '' - Исус Христ ( Јеванђеље по Марку 11:17).
Тужно је видети да се рођење Исуса Христа спаситеља свих народа ( оних који желе за Њим поћи ) у Србији своди на национализам, величање традиције и веће поштовање исте него самог Бога! Јер традиција и обичаји не смеју бити пречи од Господа. Ако на Божић више времена посветиш обичају ти онда служиш обичају а не Богу. Бог је савршен а обичај није. Па људи оду у шуму, одсеку бадњак и напију се. Долазе кућама пијани, возе пијани аутомобиле не марећи за друге које могу унесрећити. Обичај је дакле погубан јер не испуњава Божију заповест него људске таштине. Да не причамо о томе да идемо у туђе шуме и крадемо бадњаке. Па се такмичимо чији ће бадњак бити већи. И непрестано срљамо у грех. Божић може имати и бадњак прислоњен уз кућу од 20 метара али неће бити Божић уколико дом није испуњен љубављу, молитвом, кротошћу и миром.
Како смо прославили рођење Спаситеља? Уз ларму, буку, пуцања и ватромете и гомиле алкохола. Па није рођење Сина Божијег пуки рођендан у неком хотелу! Зар да славимо рођење Спаситеља као да је ђаво а не Син Божији? Зар мислите да Бог тражи од нас пуцњаве, пијанства, шенлучења и празнословља? За нам Бог на то личи???
'' Јер Царство Божије није јело ни пиће, него праведност и мир и радост у Духу Светоме. '' - Апостол Павле посланица Римљанима 14: 17.
Многи узвикују да су православни мислећи да је то наша вера. Свако ко истински верује у спасење кроз Исуса Христа је праве вере, значи православан. Право слављење Бога! Није Православље назив фудбалског клуба, то је начин живота према Божијим заповестима. Онај тамо у Африци ако се истински каје и прашта пред Богом право слави Бога! И онај католик који се искрено моли Богу. чини добра дела, прашта и каје се , исто право слави Бога! Свако истинско, искрено служење Богу кроз Његове заповести је право слављење имена Божијег! И то морате једном схватити ако желите спасење душе. Не делите Христа због нација, јер Он је Син Бога који је створио сваког човека на планети.
Божић су људи због сујете, похлепе, прелести разделили на различите датуме. И црква Апостолска се разделила администрацијом на ове или оне Хришћане што је непојмљиво. Бог је један! Божији закони - заповести су непроменљиве! Али цркву Апостолску чине молитвеници у истини и они који заиста верују у Христа Спаситеља. Зато су ми увек ближи срцу подвижници који су у истинској вери служили Господа не марећи на раздељивост људске слабости. Њима је Бог био све и зато су постали Богу угодни. Нису ми блиски ни попови, ни владике који најмање подстичу на Христољубље. Зар нас са Богом не зближавају житија светих више него било који данас свештеник. А зашто? Па јер су цео живот свој посветили Њему и служили кроз Њега нама. Понизни, кротки и трпљиви. Покајани и опраштајући заблистали су Божијим светлом кроз дела.
Ако ћемо да славимо рођење Спаситеља онда чинимо то са љубављу која доликује Његовом имену. Није у Србији свети Сава донео ништа друго него Спаситеља да се кроз Њега спашавамо и живимо наспрам Закона Божијих. Није светосавље Савино, него је Божије и у њему је сав Божији закон којег ми прекрајамо и претварамо наспрам својих слабости што је грех! Није свети Сава донео Србији гордост, таштину и сујете него спасење кроз Христа. А кроз Христа да би се спасили морамо следити Божије заповести које су непроменљиве у век векова. И свако ко то схвати на путу је спасења, ко не схвати његов пут је адски...
'' Заповест нову дајем вам: Да љубите једни друге, као што ја вас љубих, да и ви љубите једни друге. По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имаи љубав међу собом '' - Исус Христ ( јеванђеље по Јовану апостолу 13:34).
Христос се роди!
