Кроз чаршију ногу пред ногу ходим ка нашој лепој цркви. Сумрак је прекрива да се ушушка пред ноћ. Полако идем да ми корак буде у кораку молитве. Три пута обрнем бројаницу до храма Божијег од моје куће. Тачно се уклопи пред капијом цркве. Тридесет и три пута по три пута '' Господе Исусе Христе помилуј ме грешног ''. Удостој ме Господе благодаћу својом да уђем у Твој храм. Та мисао сваки пут узлети из мене у оној малој уличици где одмах угледаш врата цркве.
Вечерња служба у нашој малој, лепој цркви у Косјерићу има то нешто посебно. Нема нас много али смо пуног срца и наде у спасење. Сваки Божији дан у 17 часова огласе се звона растерујући тмину и позивајући верни народ на молитву. Није далеко од наших домова. Здраво је прошетати, благодатно је по душу доћи и Богу се помолити тих неких двадесетак минута. Ту је стварна молитва, ту је стварно спасење а не оно куцкање амина на друштвеним мрежама. Дођи и певај са нама амин у цркви јер ту је стварна благодат. Дођи и стани у храм Господњи, помоли се са својом браћом и сестрама по Христу.
У храму одјекују песме Богу док те мирис тамјана озари неким чудесним осећајем понизности. Једна бака долази сваке вечери. Није јој тешко да препешачи, да стоји и Богу се моли док ми млађи стално нешто смислимо да оправдамо своје лењости. Те киша ће, те хладно је, те ово ми је, те оно ми је. А бака као војник који испуњава дужност, храбро корача сваки пут ка храму Божијем. Слава Господу што нам даје такве примере да увидимо колико смо слаби од слабијих, колико смо стари од старијих.
Пламичци кандила трепере осветљавајући лица Богородице и Христа. И док молитве одјекују међу зидовима цркве у мислима ми се створише Христове речи из јеванђеља: '' Али Син Човечји када дође, хоће ли наћи веру на земљи?''- Апостол Лука 18:8.
Сви смо пуни и препуни хвалисања наше посебности и православља а нема нас у црквама, а нема нас у делима. Нема нас тамо где треба да будемо али смо први ту где не треба. Траћимо време на свађама, раздорима. Живимо у заблудама празноверја које се шири као зараза. Сада је модерно да на фејсбуку додирнеш руком икону и напишеш амин како би те Бог благословио. Замислите православног верника како пипа руком монитор рачунара и тражи благослов, а црква му пред носем. Радије ће се глупирати него уозбиљити.
Дођите некад на вечерњу службу у нашу лепу цркву. Није тешко ни напорно али је благодатно. Маните се кликтања мишем на иконама ту нема никаквог спаса ни берићета, не саучествујте у ђавољим преварама, дођите у цркву и саучествујте молитвама са Богом. Црква је ту на неколико корака од наших кућних прагова.
