Прође много година од како сам био запослен. Те давне 2015.г. моје колеге и ја смо били на један безочан начин истерани са својих радних места. Прича је позната и не бих сад да је понављам. Од тада па до данас сам у неку руку жртва политичког прогона. Дуго година писао сам истину која ме је пуно коштала. Мислионик је био екстремно читан али у исто време ја сам био екстремно омражен. На сваку моју истину по мени су пуцали из свих расположивих средстава лагања. Створена је слика о мени да сам млатач, будала и нерадник - лезилебовић. Прогласили су ме они који су ме истерали са посла и спречавали да нађем посао. Називан сам фашистом, проданом душом. У време оног лажног еколошког покрета ( ЕПК ) пришивали су ми да сам се продао фабрици Титан и да ћу добити радно место. Ево прођоше године ја и даље посао тражим, а лажови ни лук јели, ни лук мирисали. Сви су се лепо удомили и позапошљавали. Која је цена истине у Србији? Прескупа је по борце а јефтина је за све остале које боле стражњица за истином. На крају сам дигао руке од писања. Нисам више имао коме. Опозиција вајна те је просто оставила на фронту и клицала ми из позадине. На крају остао сам без ичега а они су лепо грејали своја дупета у државним фирмама. Јер руку на срце већина опозиције данас добила је посао за време када су били позиција. Удомљена опозиција, удомљена власт па кога брига више за истином?
У међувремену сам доживео породичну трагедију где ми је породица просто збрисана у року од две године. Троје из куће је преминуло. Две године сам имао сахране, бригу око мајке која је на крају уморна напустила овај свет. Изгубио сам бројне контакте, сараднике јер просто нисам имао времена од брига и проблема. Нико! Али просто нико се никад понудио није да ми помогне. Просто су људи чекали мој крај и још увек се мом крају надају. Био би то хит чаршије да се сочно препредају аброви о пропалом Ивану Стефановићу. Таман да се подгреју старе режимске лажи и надограде боље и јаче...
Сналазим се како знам и умем. Нисам још увек посрнуо нити сам посегнуо за ниским страстима и уточишту порока. Појачао сам дисциплину ону војничку. Једноставно морам тако јер ако и мало попустим апатији, депресији онда сам заиста готов...
Иза себе сам имао бројне авантуре живота. Годинама обучавао децу борилачким вештинама и то бесплатно. И то је на крају осујећено и поред мог високог звања мајстора. Сметао сам бројним приученим тренерима ( част изузетцима ). Од 1994 па до 2015.г. радио сам на Радио Косјерићу са малим паузама када су ме социјалисти истерали са посла па после враћали кад им се ближио крај владавине. Посао на радију сам обожавао. Донео сам прве ауторске емисије од којих је једна постала култна. Сатирична емисија '' Чекајући петак '' била испред свог времена. Стварао сам емисије, водио забавне програме, читао вести, доносио вести. Био сам музички уредник, тонски мајстор. Покренуо сам прву радијску емисију посвећену православљу '' Вера светих ''. Био данима исмеван од народа да би касније та емисија ипак ушла у бројна срца слушалаца. Тада су ме прозивали да сам секташ јер читам црквене књиге, пуштам неку музику чудну ( духовну ). Радио сам уживо емисије попут хита недеље, бројне интервјуе и пуно тога још. Касније сам постао главни уредник и директор Радио Косјерића. Борио сам се свим силама за тај наш медиј. Спречио прво гашење које је било покренуто политичким интригама па је радио поживео још неких седам година. Успео да обезбедим средства да се обнови опрема, да се уселимо у нове просторије, да се добију све дозволе. У међувремену сам изгубио здравље. Од силних стресова пореметио сам метаболизам и почео сам да се дебљам. У једном моменту сам дошао до 160 килограма. Организам је задржавао воду од стресова. На крају сам се спасао тако што сам месец дана провео време у природи, лаганом тренингу, склоњен од стресова и посвећен редовној исхрани. Скинули су ми са грбаче функцију, ја сам оживео али је радио кренуо у сигурну смрт. И на крају угасили су га. Жути су започели процес а напредњаци су га докрајчили...
Фотограф сам од малих ногу. Моје фотографије су објављиване на бројним светским порталима. Вешто баратам софтвером за аудио и видео монтажу. Вешто радим у фотошопу и корелу. Познајем Линукс оперативни систем као и Виндовс. Баратао сам и софтвером и хардвером. Позајем добро снимање камером и дроном. У принципу сам се највише посветио мултимедијалним садржајима.
Данас сам лик који је просто заборављен. Тапшачи су прешли на друга рамена од којих имају личне користи. Док су се други удомљавали, ја сам се држао части и поштења а у Србији то вам је одраз неспособности. Док сам се борио за друге и опште добро, нападан сам као највећи непријатељ. Они који су ме нападали лажима удомили су се у државне јасле. Они сада моралишу о свему. Иду уздигнуте главе чаршијом јер имају подршку партије а партије подршку већинског становништва. А сећам се добро колико су ми нудили и шта су ми све нудили бројни политичари али ја нисам могао у тај пакао. Вероватно бих данас био неки буџован - политичар без образа и душе. Некако ми је слађи овај хлеб што сам замесио својим рукама него било шта за политичком трпезом непоштења.
Скоро сам написао на друштвеним мрежама да тражим посао. Знате ли шта сам добијао за одговор? Па зајебавање, коментаре који су прелазили у политику у демагогију. У једном моменту моја потрага за послом и апелом за помоћ претворила се од неких у величање јебеног Путина. Па ви сте болесни! Није више ништа нормално у овом нашем дрштву...
Нека бар младим људима моја прича буде за наук да се не упуштају у ове сељоберске политике и да кад год могу оду одавде. Идите и видите свет својим очима. Не слушајте ове идиоте који вам говоре како је само овде супер јер је свуда пакао. То вам говоре они који света видели нису. Одјебите ове дебиле што не дају Косово, што се куну у православље а у цркву не иду. Ове што би педере на колац набијали а загледају малолетнице са похотом. Одјебите све крембиле који блебећу о заверама а књиге прочитали нису. Они знају све о високим технологијама а јуче су коначно укапирали како се користи интернет. Идите, видите својим очима па тек онда доносите одлуке. Никад немојте одлучивати о нечему јер вам други говоре о томе, у највећем случају то су ликови који о томе немају појма...
