Ћутуша...

 Ћутуша је она прва јутарња кафа када устанеш и покушаваш да се конектујеш са новим даном а сигнал је слаб. Ниси спреман ни са ким да проговориш, речи су негде запеле. Заправо ништа ти не функционише док не попијеш једну ћутушу. Она  је кључ који отвара нови дан и потребна је као умивање поспаног лица...

За ћутушу - кафу чуо сам од мог доброг пријатеља Миша који се заправо у оригиналу зове Радован али ми га упорно зовемо Мишо. И никад га нисам питао у чему је тајна. Ћутуша је оригинално име за психичко стање свих нас који се довучемо из кревета. Ако проговорим усраћу цео дан, ако ме питаш нешто можда се и згранем јер појма немам где ударам. Али ћутуша кафа те нежно ухвати за руку и уведе у нови дан. Зато никад не прекидајте процес ћутуше и човека који је конзумира. То је као да упалиш мобилни да се пуни. 

Сам мирис кафе ујутру на мене делује умирујуће. Док се вода кува ја пустим мало поглед кроз прозорче да скита по комшилуку. Чим вода почне ври
ти почињем са церемонијом закувавања ћутуше. Мирис те запахне, сипаш кафу у шољу и сместиш се у свој омиљени ћошак. Ћутиш, срчеш кафу и полако се конектујеш са стварним светом...

Многа расположења дугујемо ћутуши кафи. Ћутуша нас спреми за нови дан ко мајка дете за школу. Ово је моја посвета ћутуши кафи и захвалност за бројна орасположења пред усране дане наше свакодневнице која треба пребродити огромном позитивом...

Живела наша ћутуша море!